Марковић: Србија може да постане важно регионално гасно чвориште, али мора да развија инфраструктуру

Стратешки дијалог Србије и Сједињених Америчких Држава отворио је и питање будуће енергетске сарадње две земље. Јачање енергетске безбедности, диверсификација снабдевања гасом и повезивање Србије са регионалним енергетским коридорима издвојени су као кључни приоритети, док амерички медији оцењују да би Србија могла да постане значајно регионално гасно чвориште.

Енергетски стручњак Жељко Марковић каже да је успостављање стратешког дијалога Београда и Вашингтона пре свега значајан политички корак, али да би конкретне користи могао да донесе и енергетском сектору уколико се реализују пројекти предвиђени тим оквиром сарадње.

"Пројекат који је већ ушао у припремну фазу јесте реверзибилна хидроелектрана 'Ђердап 3'. Поред тога, држава је препознала могућности за развој гасне инфраструктуре, као и пројекте у области геотермалне и нуклеарне енергије", истиче Марковић.

Осврћући се на значај Вертикалног гасног коридора, наводи да је његова највећа предност у томе што Србији обезбеђује нове правце снабдевања природним гасом и смањује зависност од једног извора.

"До сада смо се углавном ослањали на руски гас. Пуштањем интерконекције са Бугарском већ смо направили корак ка диверсификацији, јер је омогућен транспорт азербејџанског гаса. Што имате више праваца снабдевања, мања је зависност од једног извора", напомиње енергетски стручњак.

Према његовим речима, постојећа гасна инфраструктура Србији већ омогућава двосмерни транспорт, што додатно повећава флексибилност система и могућност снабдевања из различитих праваца.

"Постојећи правац према Мађарској има довољан капацитет и омогућава да се гас који стиже са југа транспортује ка северу, али и обрнуто. Управо та двосмерност је једна од важних предности система", наглашава саговорник Јутарњег програма.

"Геополитика одређује енергетику и економију"

Говорећи о утицају глобалних геополитичких прилика на енергетику, Марковић сматра да већи број транспортних праваца значајно доприноси сигурности снабдевања, посебно у условима неизвесности на светском тржишту енергената.

"Геополитички поремећаји данас у великој мери одређују енергетску слику. Што имате више могућих рута, то је већа сигурност снабдевања. Наравно, потребно је да те руте прате и реалне испоруке гаса, али свакако повећавају стабилност система", тврди Марковић.

На питање о алтернативним изворима снабдевања, одговара да ће њихов значај зависити и од будуће политике Европске уније према руском гасу.

"Тај гас је тренутно најконкурентнији по цени и зато га већина земаља и даље увози. Међутим, ако ЕУ спроведе план да у наредне две до три године у потпуности обустави његово коришћење, онда ће ови нови правци снабдевања постати реална алтернатива", оцењује стручњак.

Подвлачи да Србија не би имала корист само као транзитна земља, већ и као регионални енергетски центар, уколико настави са развојем инфраструктуре и складишних капацитета.

"Србија може да развија трговину гасом, услуге балансирања система и друге комерцијалне активности које представљају додатан извор прихода", указује саговорник.

"Држава не може само на један колосек"

Марковић процењује да геополитички интереси у великој мери одређују доступне изворе и правце снабдевања енергентима, док економски критеријуми долазе до изражаја тек приликом избора међу понуђеним могућностима.

"Надам се да ће у будућности економски критеријуми ипак бити примарни и да се послови неће заснивати на диктату политике", поручује Марковић.

Говорећи о НИС-у, констатује да је исход уочи истека оперативне лиценце и лиценце за преговоре неизвестан, пошто још нема коначног споразума МОЛ-а и "Гаспрома", али да би глобални раст цена нафте и гаса могао да утиче на ново одлагање санкција.

"Докле год је НИС оптерећен санкцијама, сигурност снабдевања Србије је угрожена. До сада смо тај ризик ублажавали великим резервама и регулисањем тржишта, па смо и током заустављања рафинерије избегли веће гужве и редове на пумпама", објашњава Марковић.

Када је реч о наредних пет до десет година, Марковић појашњава да Србија мора истовремено да развија обновљиве изворе, повећава енергетску ефикасност, електрификује саобраћај и гради нове гасне и нафтне правце, како би постепено смањила увозну зависност.

"Држава не може да изабере само један колосек. Поред интерконекција и диверсификације снабдевања, морамо више да улажемо у сопствену производњу енергије. У соларној енергији смо на око 450 вати инсталисане снаге по становнику, док су Румунија и Мађарска већ изнад 900, што показује колико простора имамо за напредак", закључује Марковић.

Гостовање енергетског стручњака Жељка Марковића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.