Кикиндски бели лук поново осваја тржиште – сав род унапред продат

Годишње се у Србији произведе око 3.700 тона белог лука, док се чак 70 одсто потреба домаћег тржишта подмирује из увоза, највише из Кине и Шпаније.

Ипак, бела повртарска култура једна је од најтраженијих и најисплативијих, због чега се све више војвођанских пољопривредника одлучује за њену сетву. У Кикинди је недавно завршено вађење семенског белог лука.

"Квалитетан је и крупан. Није ситан. Оваквог лука још нисам видела. Од када радим, а имам 75 година, ово још нисам видела", каже Зора Петров, надничарка из Кикинде.

Регион северног Баната одувек је био познат по производњи белог лука. Сада већ давних седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, села попут Врбице и Црне Баре живела су од ове производње. Можда захваљујући овим ентузијастима, бели лук поново буде на стазама старе славе.

Кикинђанин Горан Лазић јесенас је бели лук засејао на нешто више од пола хектара. Уз систем "кап по кап" и генетику домаће сорте "босут", коју годинама умножава, остварио је вансеријски квалитет и рекордан принос.

Сав род већ је продат на зелено купцима широм региона, а цена од 700 динара по килограму оправдава уложени труд.

"Квалитет је надпросечан, иако је пролеће било без кише. Квалитет је такорећи фантастичан, не може бити бољи. Тајна је у добром семену, у доброј генетици, када посадите крупну главицу, да добијете крупан лук, али је исто важно знати са биљком", рекао је Горан Лазић.

Недостак прерађивачких капацитета

Бели лук успева на различитим типовима земљишта и релативно је отпоран на болести. Ипак, иако је домаћи сортимент више него добар, стручњаци упозоравају да даљи развој ове производње кочи недостатак прерађивачких капацитета.

"То што се произведе белог лука у Србији, то се свеже и конзумира, врло мале су количине које доспевају у прераду. То је можда и најограничавајући фактор што се тиче ширења ове биљне врсте", рекао је Роберт Немеш из Института за ратарство и повртарство Нови Сад. 

Произвођачи су доказали да квалитетом могу да парирају светском тржишту, али за прави корак напред – домаћи лук мора пронаћи пут од њиве до домаћих прерађивачких погона.