Високи трошкови терају фирме из Немачке, озбиљни резови у домаћем пословању

Немачке компаније и даље премештају део пословања у иностранство, без обзира на величину предузећа. Специјализовани произвођач баштенске опреме Гардена из Улма, према наводима медија, планира да укине 250 радних места у Немачкој и део послова премести у Чешку. То представља смањење од десет одсто броја запослених у земљи.

И велики светски концерни, попут БАСФ-а, настављају да улажу у иностранству. Дневни лист Велт објавио је 11. фебруара 2026. године да компанија намерава да део радних места у сектору услуга премести у Индију. Због тога је под притиском њен центар у Берлину, где је предвиђено укидање већег броја радних места.

Било је и драматичнијих процена

Годину дана раније, стање је описивано знатно драматичније. „Индустријска криза у Немачкој одвија се пуним интензитетом”, писао је у новембру 2025. године онлајн магазин Финанцмарктвелт. Аутор се притом позвао на податке Савезног завода за статистику, који је анализирао кретања у периоду од 2018. до 2023. године. Новији подаци још нису објављени.

Према тој анализи, између 2021. и 2023. године око 1.300 немачких компанија са више од 50 запослених преместило је поједине пословне функције у иностранство. То је чинило 2,2 одсто свих компанија те величине са седиштем у Немачкој током 2023. године. Због тих премештања угашено је око 50.800 радних места у земљи. Финанцмарктвелт је тада оценио: „Може се претпоставити да су се 2024, а нарочито 2025. године, ови трендови додатно појачали услед високих цена енергије, све израженије бирократије и раста трошкова рада.”

Само шест месеци касније, Кредитна установа за обнову уочила је другачији тренд. У саопштењу за јавност од 2. јуна истраживачки сектор те установе навео је да се „многе средње велике компаније повлаче из пословања у иностранству”. Док је 2022. године у иностранству пословало око 880.000 од приближно 3,8 милиона средњих предузећа, годину дана касније тај број пао је на око 763.000. Удео средњих предузећа која послују у иностранству смањен је са око 23 на 20 одсто.

"Услови за спољну трговину знатно су погоршани", оцењује главни економиста Кредитне установе за обнову Дирк Шумахер. Као главне разлоге наводи геополитичке напетости у Украјини и на Блиском истоку, све јачу извозну конкуренцију Кине у кључним индустријским гранама и протекционистичку трговинску политику Сједињених Америчких Држава.

Неуједначена слика

Другачију слику пружа Немачка индустријска и трговинска комора. На упит Дојче велеа, портпарол Свен Елинг упутио је на коњуктурно истраживање Коморе спроведено почетком 2026. године. Оно показује да је притисак трошкова на немачку индустрију достигао рекордни ниво и да због тога све више предузећа планира улагања у иностранству.

Према подацима Коморе, ове године 43 одсто индустријских предузећа планира улагања у иностранству, што је за три процентна поена више него годину дана раније.

"Разлози су јасни – раст трошкова, структурни проблеми и слаба привредна активност у Немачкој", изјавио је директор сектора за међународну привреду Коморе Фолкер Трајер.

Шта доносе улагања у иностранству?

Улагања у иностранству до сада су, по правилу, јачала домаће производне капацитете и доприносила већој запослености у земљи. Посебно су улагања усмерена на освајање нових тржишта или развој продајне и сервисне мреже имала повољне ефекте и на матичне компаније. Међутим, према подацима Коморе, удео предузећа која у иностранству улажу првенствено ради освајања нових тржишта смањен је са 30 на 28 одсто.

"Посебно забрињава чињеница да изостају некадашњи позитивни ефекти које су улагања у иностранству имала на пословање у земљи, јер компаније сада улажу пре свега ради смањења трошкова. То често доводи до озбиљних резова у домаћем пословању", оцењује Фолкер Трајер. Улагања у иностранству данас су пре свега усмерена на смањење трошкова, а не на ширење пословања.

Укупна кретања у области улагања у иностранству не показују јасан правац. Пре би се могло говорити о стагнацији него о изразитом расту или паду. Професор Штефен Милер из Лајбницовог института за економска истраживања у Халеу сматра да је Немачка, када је реч о директним инвестицијама домаћих компанија у иностранству, „далеко испод раније достигнутих рекордних вредности”.

Како је рекао за Дојче веле, статистика Савезне банке Немачке показује да су директне инвестиције између 2017. и 2022. године износиле око 120 милијарди евра годишње. У 2024. години износиле су око 80 милијарди евра, а у 2025. мање од 100 милијарди. Ти подаци, према његовој оцени, „не пружају основ за закључак да из земље одлази знатно више капитала него претходних година”.