Продужена лиценца купила време, али не и решење – НИС између Москве, Вашингтона и Будимпеште

После три узастопна продужења лиценце, пажња је усмерена на 31. јул, до када би требало да буде познато да ли ће бити постигнут договор о промени власничке структуре Нафтне индустрије Србије. Прошло је довољно времена да се очекује конкретнији помак, али и даље није познато шта представља главну препреку за закључење посла.

"Можда више није спорна цена, већ начин на који ће трансакција бити исплаћена. Имајући у виду да је Русија под санкцијама, сигурно није у њеном интересу да новац заврши на рачунима који су блокирани", каже за РТС стручњак за енергетику Жељко Марковић.

Он оцењује да би, уколико не буде решења за начин исплате, могло да уследи и ново тражење продужења лиценце.

Осврћући се на изјаву министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић да све три стране у процесу губе стрпљење, саговорник истиче да дуготрајна неизвесност ствара додатни притисак пре свега за Србију.

"Држава мора стално да одржава резерве, а неизвесност око НИС-а и потенцијалних проблема у снабдевању утиче и на привреду и на економски развој. Зато је важно да се процес што пре оконча и да знамо на чему смо“, наглашава Марковић.

Може ли Србија да преузме НИС

Према оцени стручњака, кључно питање остаје да ли је руска страна променила став о продаји већинског удела у НИС-у.

Подсећа да Москва у почетку није желела да прода компанију, али да би околности могле да се промене уколико процени да би даље одлагање довело до блокаде пословања и пада вредности компаније.

Уколико преговори са мађарским МОЛ-ом не буду окончани договором, једна од могућности остаје да Србија сама купи већински пакет акција.

"То би можда било и најбоље решење за Србију. Охрабрује што сада имамо потврду да постоје разговори српске и руске стране. Ако је Русија спремна да прода Србији, тешко је очекивати да ће држава чекати да то учини МОЛ", истиче Марковић.

Он додаје да су у буџету већ предвиђена средства за такву могућност.

Говорећи о америчким санкцијама, оцењује да је циљ Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) остао непромењен – излазак руског капитала из власничке структуре НИС-а.

"Чињеница да се лиценце продужавају показује да је америчка страна тренутно задовољна напретком преговора, али од свог основног циља сигурно неће одустати", сматра саговорник.

Истовремено, упозорава да, иако се после смиривања кризе на Блиском истоку цена нафте стабилизовала око 70 долара за барел, глобално енергетско тржиште остаје осетљиво. Напади на руске рафинерије и несташица деривата у појединим деловима Азије показују да су ризици и даље присутни.

"Не можемо рећи да је нафтна криза иза нас. Ситуација јесте мирнија, али је довољна једна политичка одлука или ново жариште да цена нафте у кратком року скочи и десет или двадесет долара", закључио је Жељко Марковић из Савеза енергетичара.

Продужена лиценца не значи и напредак преговора

Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука, сматра да је продужење оперативне лиценце НИС-у и продужење рока за постизање договора око продаје руског удела очекиван, али да не указује на скори договор између руског Гаспромњефта и мађарског МОЛ-а.

Према његовим речима, продужење лиценце треба посматрати у ширем контексту америчких санкција руском енергетском сектору, а не као сигнал да су преговори пред завршетком.

"Овакво поступање ОФАК-а иде у прилог руској страни и не видим интерес да се она повуче или прода свој удео док год се лиценце продужавају", навео је Обреновић.

Он подсећа да су и у другим европским земљама примењивана различита решења за компаније у руском власништву, али да Србија, због специфичног положаја НИС-а као јединог домаћег произвођача нафтних деривата, има знатно мањи простор за маневрисање.

Русима се не жури, а Србија трпи последице неизвесности

Обреновић оцењује да највише последица продужене неизвесности трпе грађани и привреда, док руска страна, како каже, нема разлог да жури са продајом удела.

"Сама неизвесност производи трошкове и губитке за инвеститоре, али Русија и даље остварује свој утицај кроз присуство на српском тржишту. Овде није реч само о економији, већ и о геополитици", истакао је.

Он сматра да би МОЛ могао први да одустане од преговора уколико се настави одсуство конкретног помака, док ОФАК, како наводи, пре свега спроводи политику америчке администрације, а није њен креатор.

Говорећи о могућим решењима, Обреновић је навео да Србији стоји на располагању више опција – од наставка ослањања на продужење лиценци, преко активирања права прече куповине, до увођења принудне управе или других модела који су већ примењивани у појединим европским државама. Ипак, упозорава да свака од тих мера носи и политичке и правне последице, нарочито имајући у виду значај сарадње са Русијом у гасном сектору.

Осврћући се на утицај светских прилика, Обреновић је оценио да ситуација на Блиском истоку може допринети већој флексибилности Вашингтона приликом продужења лиценци, али да није једини фактор који утиче на одлуке ОФАК-а.

"До краја јула имамо извесност да НИС наставља да послује, али не и одговор шта ће бити коначно решење", закључио је Обреновић.