Колика ће бити инфлација до краја године

ММФ прогнозира да ће просечна инфлација у Србији ове године износити 3,6 одсто, а раст БДП-а 2,8 одсто, оцењено је на панелу у оквиру Светског економског форума посвећеном монетарној политици и стабилизацији. ММФ сматра да Народна банка Србије води добру и одговарајућу рестриктивну монетарну политику. Просечна инфлација за 2026. годину ће, прогнозира се, износити 3,6 одсто, док ће бруто домаћи производ идуће године наставити да расте.

Инфлација у Србији би пред крај године, сматра шеф канцеларије за нашу земљу Лев Ратновски, могла да се убрза и то због привремених фактора. Већ 2027. године вратиће се у зацртани распон толеранције захваљујући исправној монетарној политици коју води Народна банка.

"Раст БДП-а од 2,8 одсто ове године убрзаће се на четири одсто 2027. године. Раст ће бити подстакнут повећаном потрошњом, јер приходи у Србији расту прилично брзо, остављајући домаћинствима више простора за потрошњу", каже Лев Ратновски, шеф мисије ММФ-а за Србију.

Инфлација у Србији у мају износила је 3,5 одсто, казала је вицегувернер Народне банке Србије Ана Ивковић. То је нешто више у односу на 2,8 одсто у марту или 3,3 одсто у априлу. Та промена је била готово у потпуности последица виших глобалних цена нафте.

"Одлуке Европске централне банке о подизању каматних стопа веома су значајне и за Србију због снажне повезаности домаће привреде са еврозоном. Али Народна банка Србије води самосталну монетарну политику и не реагује аутоматски на потезе ЕЦБ. Ипак, остајемо на опрезу јер је глобално окружење веома неизвесно", каже Ана Ивковић, вицегувернер НБС.

Главни економиста Европске централне банке Филип Лејн у видео-обраћању оценио је да више није довољно ослањати се на историјска искуства и уобичајене моделе за процену економских шокова. Међународна трговина и финансије све више су под утицајем геополитичких тензија.

"ЕЦБ више не даје конкретне смернице о будућем кретању каматних стопа, већ одлуке доноси од састанка до састанка, на основу пристиглих економских података. Оно што покушавамо да урадимо јесте да осигурамо да се инфлација увек врати на наш циљ од два одсто у средњем року", наводи Филип Лејн, члан Извршног одбора и главни економиста ЕЦБ-а.

Када је реч о региону Западног Балкана, учесници панела сматрају да би требало задржати високообразовне кадрове. Када је реч о политици зарада, потребан је опрез јер оне последњих година расту брже од продуктивности, што благо подстиче тражњу, а самим тим и инфлаторне притиске.