Тропски талас пали клима уређаје - како се расхладити, а истовремено штедети струју

Најављени први тропски талас покренуће интензивно хлађење и у домаћинствима и пословним просторима, што ће се одразити и на наше рачуне за струју.

 Професор Машинског факултета Милош Бањац рекао је за РТС да је идеална температура на коју треба подесити клима уређај у стамбеним просторима, између 24 и 26 степени Целзијуса.

"Савет за грађане конкретно је да поставе термостат климе на 25 степени и онда, ако се зноје или ако се осећају неудобно, мало да спусте ту температуру, али да крену од тих 25 степени", рекао је професор Бањац, који је и генерални секретар "Српског комитета Светског савета за енергију".

Како је навео, реч је о компромису између енергетске ефикасности, комфора и препорука Светске здравствене организације.

Што се тиче пословног простора, зависи од намене и од тога шта радимо у њему.

"У тржним центрима су нешто више температуре су дозвољене, око 26 и 27, зато што смо тамо исто лагано одевени, а тамо имамо такозвану централну климатизацију, где се контролише, односно регулише и влажност ваздуха и температура", рекао је професор Бањац.

Инвертер климе је боље не искључивати често

На питање како правилно користити клима-уређај, професор Бањац истиче да не постоји универзално правило, јер све зависи од спољних услова и времена проведеног у простору.

"Када не боравимо дуже време у простору, клима-уређај свакако треба искључити“, наводи Бањац.

Међутим, модерни инвертер уређаји функционишу другачије.

"Ако имамо те инвертере, онда их треба држати укључене све време, па чак и ако мало излазимо из простора. Они тако раде да најефикасније раде, прате температуру и врло фино је подешавају, не трошећи превише енергије", навео је професор Бањац.

Старе климе које раде по принципу укључи–искључи треба гасити сваки пут када се напусти простор.

Где поставити климу

Важан фактор за ефикасност и удобност јесте положај унутрашње јединице.

Пошто се хладан ваздух природно спушта, климу треба поставити довољно високо како би ваздух могао равномерно да циркулише кроз просторију.

"Никако директно да буде усмерена на места где седимо – на радне столове, трпезаријске столове или кауче. Треба је поставити тако да не дува директно на нас, а да ипак може да меша ваздух у простору", рекао је професор.

Када је реч о спољним јединицама, каже, идеално је да оне не буду изложене директном сунцу, јер то утиче на енергетску ефикасност система. 

Истиче да постављање спољних јединица на кров није лоше решење, али да постоје техничка ограничења.

"Размак између спољашње и унутрашње јединице не би требало да буде већи од шест, седам или осам метара, а постоје и ограничења у погледу висинске разлике“, напомиње професор.

"Уколико је спољна јединица превисоко или прениско постављена, она оптерећује рад клима уређаја и троши се више енергије, а некад може и технички да угрози сам рад система. Наравно, у каталозима ћете видети неке веће разлике, и 10 и 12 метара висине. Другим речима, они који су у поткровљу или који су на оном последњем спрату, за њих је измештање клима уређаја, спољних јединица, на крову прихватљиво", објаснио је професор Бањац.

Чишћење филтера на сваке две до три недеље

Истакао је да редовно одржавање клима-уређаја није важно само због потрошње струје, већ и због здравља.

"Клима-уређај није уређај који купите па ради вечно. Он мора да се чисти. Кроз уређај пролазе велике количине ваздуха, а запрљани филтери смањују ефикасност рада и повећавају потрошњу енергије", рекао је професор.

Препорука је да корисници сами очисте филтере на сваке две до три недеље, док би једном годишње требало обавити детаљан сервис.

"У клима-уређају се кондензује вода која може да заостаје када уређај не ради. То је место где могу да се развију бактерије и да наруше квалитет ваздуха у простору у коме живимо", упозорава Бањац.

При куповини обратити пажњу на енергетску класу

Приликом избора клима-уређаја, постоји више параметра, али прво треба водити рачуна о величину простора.

"Нити превелики,  нити премали уређај није добро решење", истиче професор.

Такође, треба обратити пажњу и на енергетску класу уређаја, као и на сезонске коефицијенте грејања и хлађења.

Уређаји са ознаком А++ спадају међу најштедљивије и најисплативије на дужи рок, навео је професор.

"Имају још два параметра која се тичу сезонског коефицијента грејања и сезонског коефицијента хлађења. Они треба да буду што већи и онио су углавном и везани за ту класу А++", рекао је професор.

Ролетне, ноћно проветравање и добра изолација штеде енергију

Енергетска ефикасност објекта значајно утиче на потребу за хлађењем.

Бањац саветује спуштање ролетни током најтоплијег дела дана, посебно када нико не борави у стану, као и коришћење ноћног проветравања.

"Када температура падне испод 20 степени, треба отворити прозоре и проветрити простор. То су мере којима можемо значајно да смањимо потрошњу енергије", навео је професор.

Говорећи о земљама попут Швајцарске, где је уградња клима-уређаја строго регулисана, Бањац објашњава да су тамошње зграде далеко енергетски ефикасније и да климатски услови не захтевају толико интензивно хлађење.

Ситуација у Србији је, међутим, другачија.

"Статистика показује да смо од шездесетих до деведесетих година имали седам до осам тропских ноћи годишње. Данас, у последњих десет година, имамо више од 40 таквих дана, тако да без клима уређаја не можемо", навео је професор. 

Измештање клима са фасада

Према Закону о планирању и изградњи из 2023. године, спољне јединице клима-уређаја постепено ће бити уклоњене са фасада.

За јавне објекте у заштићеним зонама рок је већ истекао – 4. августа 2025. године. За грађане који живе у заштићеним целинама или објектима рок је 2028. година, док је за све остале предвиђен рок до 2033. године.