Исти стан у више огласа по различитим ценама – шта ће променити нова правила на тржишту некретнина

Цене станова у Србији и даље су високе, а купци се често суочавају са нејасним огласима, различитим ценама за исту некретнину и питањем да ли је сада прави тренутак за куповину. Планови развоја тржишта до 2030. године предвиђају унапређење система оглашавања, већу контролу посредника и примену енергетских пасоша.

Једна од најзначајнијих најављених промена јесте успостављање јединствене базе огласа за некретнине, која би требало да омогући купцима и продавцима јаснији увид у стварну понуду. Стручњак за некретнине Милић Ђоковић објашњава да се тренутно дешава да се иста некретнина оглашава више пута, са различитим подацима о квадратури, спратности и цени, што ствара погрешну слику о броју станова на тржишту.

"Сада имамо лажну слику да има довољно некретнина. Исти стан се све време појављује у огласима, са различитим квадратурама, структурама, ценама и спратовима", указује Ђоковић.

Као пример наводи да се на једном порталу може наћи 11.000 оглашених некретнина, док је, према његовој процени, стварно доступно за куповину свега две до три хиљаде.

"Уђете на један портал, има 11.000 оглашених некретнина. Од тога може да се купи две или три хиљаде, остало су дупликати", каже Ђоковић.

Наводи да је рад на јединственој бази започет прошле године у оквиру Групације посредника у промету некретнина при Привредној комори Србије.

"То је велики и озбиљан процес. Потребно је све ускладити и софтверски уредити. База се већ попуњава и надам се да ће до пролећа бити спремна", истиче Ђоковић.

Како проверити да ли агенција за некретнине послује легално

Говорећи о сивој економији међу посредницима, Ђоковић саветује грађанима да пре ангажовања агенције провере да ли је регистрована и да ли њени агенти имају одговарајуће лиценце.

"Постоји Регистар посредника у промету некретнина при Министарству трговине. Тамо можете да проверите број лиценце агента, као и осигурање фирме. Агенција мора да буде осигурана од одговорности, а њен агент лиценциран", објашњава Ђоковић.

Истиче да је агенција дужна да у огласу наведе свој регистрациони број, како би купци могли да провере с ким послују.

Сматра да је неопходно и боље усклађивање регистра посредника са подацима Агенције за привредне регистре, нарочито када је реч о броју запослених.

"Добро решење је да човек коначно зна коме да се обрати, да иза тога стоји струка, неко ко је лиценциран и ко плаћа осигурање", наглашава Ђоковић.

Оглашене цене често нереалне – корекција би требало да буде од три до пет одсто

Један од проблема на тржишту, према Ђоковићевим речима, јесу нереално високе оглашене цене некретнина. Подсећа да су посредници, према Закону о посредовању, дужни да дају објективно мишљење о тржишној вредности непокретности.

"Продавац каже да му треба 400.000 евра и да мисли да стан треба толико да кошта, а он реално вреди 300.000 евра. Не можете га оглашавати за 400.000 евра", објашњава Ђоковић.

Сматра да би доследна примена прописа допринела реалнијим ценама и смањила велике разлике између оглашене и продајне вредности.

"Када је цена некретнине 300.000 евра, знате да корекција може да буде отприлике три до пет одсто. Не може неко да каже да је спустио цену 20 одсто, ако је почео од нереалних 400.000 евра, а стварна вредност је 300.000", истиче Ђоковић.

Купцима саветује да приликом куповине стана ангажују стручњаке, од лиценцираних агената и проценитеља до адвоката и грађевинских стручњака.

"Купујемо или продајемо некретнине од 200.000, 300.000 или 500.000 евра, а не ангажујемо професионалца. То је сувише озбиљна ствар, то је животна инвестиција", упозорава Ђоковић.

Енергетски пасоши могли би да утичу на цену стана и до десет одсто

Енергетска ефикасност, према Ђоковићевој оцени, већ сада утиче на цену некретнина, посебно у новоградњи, а њен значај ће додатно расти. Наводи да је просечна енергетска класа новијих зграда у Србији углавном Ц, док су старији објекти знатно мање енергетски ефикасни.

"Када купујете аутомобил, питате колико троши бензина, а када купујете или продајете некретнину, не знате колико она троши. Енергетска ефикасност у светским оквирима утиче на цену некретнине од седам до десет одсто", објашњава Ђоковић.

Према његовим речима, до 2030. године предвиђено је увођење енергетских пасоша приликом продаје некретнина.

Упозорава и на недовољно рационалну потрошњу енергије у Србији, истичући да би повећање енергетске ефикасности морало да буде један од приоритета.

"Ми смо шампиони у расипању енергије. Када нам је топло, а имамо централно грејање, отворимо прозор и грејемо атмосферу", каже Ђоковић.

До 2030. године могућа равнотежа понуде и потражње

Говорећи о могућности да се понуда и потражња на тржишту некретнина приближе равнотежи до 2030. године, Ђоковић оцењује да је то оствариво уколико не буде већих проблема у изградњи.

Према подацима које износи, у Београду тренутно на једног продавца долазе приближно два купца, док је на нивоу Србије однос око 125 купаца на 100 некретнина.

"Од деведесетих година бавим се некретнинама и скоро никада нисмо имали нормалан однос један према један", наводи Ђоковић.

Истиче да је за већу приступачност станова неопходна изградња некретнина намењених купцима са просечним примањима, уместо искључивог усмеравања на луксузне објекте.

"Увек ће се продавати и станови од седам или десет хиљада евра по квадрату, али градња у распону од две до четири хиљаде евра треба да буде приоритет", сматра Ђоковић.

Као пожељан модел наводи могућност да грађани са месечним примањима од 1.000 до 1.500 евра могу да отплаћују стамбени кредит са ратом од 500 до 600 евра.

Закључује да Србија већ има релативно добро развијен законски оквир за тржиште некретнина, али да је главни проблем његова примена.

"Није проблем до закона, проблем је до људи. Имамо добре законе, али је њихово спровођење увек било проблематично", поручује Ђоковић.