Читај ми!

Да ли је паметно бавити се паметном пољопривредом

Паметна пољопривреда је главна тема на готово свим радионицама и предавањима 93. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду. Безмало стогодишњак, сајам је у свој фокус ставио дронове, роботе и вештачку интелигенцију. Тако је и у време социјалних мрежа и подкаста новосадска манифестација остала омиљена платформа за стицање нових знања и склапање послова међу српским и регионалним произвођачима хране.

Паметна, прецизна, дигитална – придеви који све чешће стоје уз реч пољопривреда. Означавају исто, методе у примарној производњи хране који почивају на четири слова П – дати праву ствар, на правом месту, у право време и у правој количини.

Лазар Туршијан, асистент на Департману за технику Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да је паметна пољопривреда заправо раскид са паролом "радим онако како је радио мој деда".

Објашњава да је у време све скупљег репроматеријала и несташице енергената паметна пољопривреда начин да се уштеди време, гориво, семе, хемијска средства, а самим тиме и новац.

"Навигација, тј. аутопилот системи су нека полазна ставка за бављење прецизном пољопривредом. Знања и вештине о томе пољопривредницима треба да приближе пољопривредне саветодавне стручне службе онда када произвођачи сами реше да производе на паметан начин, јер то не може нико да им наметне", каже Туршијан.

Додаје да су ти алати постали доступни и малим и средњим српским пољопривредницима захваљујући источним, пре свега кинеским брендовима чија је технологија четири до пет пута јефтинија од западних брендова.

Пољопривреднике саветује да користе републичке и покрајинске субвенције као и ИПАРД фондове. Напомиње да је поврат од 50 до 60 одсто вредности инвестиције и да субвенције које се дају за механизацију могу да се користе и за набавку дронова.

"Пољопривредници превише оптерећени"

На скали од један до 10, Туршијан технолошку опремљеност српских газдинстава оцењује оценом између три и четири.

Према последњем попису имамо 508.000 регистрованих газдинстава и укупно 482.000 регистрованих трактора, што је 0,95 трактора по газдинству. Од свих трактора у Србији, 356.000 је старије од 20 година“, каже Туршијан позивајући се на податке Републичког завода за статистику.

Сматра да су ИПАРД фондови ЕУ недовољно искоришћени.

"Српским пољопривредницима при апликацији за ИПАРД фондове треба да помогну институције: научни институти, факултети и пољопривредне саветодавне стручне службе. Данас су пољопривредници превише оптерећени. Поред тога што се бави пољопривредом, произвођач данас мора да познаје и економију и заштиту биља, мора да буде и агроном и правник јер се тражи јако много документације, мора да познаје и е-Аграр“, каже Туршијан.

Закључује да је ипак паметно бавити се паметном пољопривредом, а посебно га охрабрују студенти и млади који су спремни да уче и да усвајају нова знања која примењују на породичним газдинствима.

понедељак, 18. мај 2026.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом