Пловидба на таласима рата: Ауто-делови и машине за веш круже око Африке, како роба из Азије стиже у Србију

Услови пловидбе никад гори, али стотине натоварених бродова и даље свакодневно испловљавају из азијских лука. Задатак никад тежи - да робу безбедно превезу до западног тржишта. Ратна дејства узбуркала су главне поморске руте између Азије са једне и Европе и Северне Америке са друге стране. Између је неизвесност. И логистика.

“У овим непредвидивим условима 'конце вуку' највећи глобални логистички и бродарски системи који одређују руте, приоритете и цене транспорта. Њихове одлуке директно утичу на глобалне токове робе, па самим тим и на тржиште Србије“, каже за Интернет портал РТС-а професор Саобраћајног факултета др Младен Крстић.

Како би се избегле ризичне зоне, траже се нове руте. Комбинују се - брод, железница, камион, авион.

“Нека од решења су ‘sea air` модели – роба долази бродом до Дубаија или Џеде, а затим авионом иде ка Европи. Такође, ради се на јачању железничких коридора кроз Централну Азију и Турску као алтернативних ‘Путевa свиле‘“, објашњава професор Одсека за логистику.

Роба сада кружи око Африке - како стиже до Србије

Највећи део робе која из Кине и осталих делова Азије иде за Србију и даље долази поморским путем – али нешто другачијом рутом.

“Стандардна рута је раније водила кроз Индијски океан, Црвено море и Суецки канал, па даље ка европским лукама попут Копра, Ријеке, Пиреја или Констанце, одакле роба камионима и железницом стиже у Србију. Међутим, због безбедносних ризика и напада на трговачке бродове у Црвеном мору, велики број бродарских компанија преусмерио је бродове око Африке, преко Рта добре наде. Тиме се рута продужава за око 6.500 километара и у просеку 10–14 дана пловидбе“, каже др Крстић.

Иако је лука Пиреј једна од главних тачака на рути за Србију, део терета се сада чешће искрцава у лукама северне Европе, попут луке Ротердам или Хамбурга. Одатле пут ка Балкану наставља другим видовима транспорта.

“Српске компаније које зависе од делова и сировина из Азије суочавају се са кашњењима и већим трошковима. То је посебно изражено у ауто-индустрији, текстилној индустрији, електроници, трговини техничком робом“, каже др Крстић.

Дужи рок испоруке, скупљи производи и повремене несташице

Последице по грађане су индиректне, али веома видљиве.

“Ако транспорт једног контејнера поскупи за неколико хиљада долара, део тог трошка се готово сигурно преноси на крајњу цену производа у продавници. Дакле, цене производа расту, поскупљује техника, гардероба, обућа. Уз то, на робу и онлајн поруџбине се дуже чека, а уз то имамо и повремене несташице одређених артикала“, објашњава професор.

Несташица има и у азијским лукама. Недостају празни контејнери, јер се, због обилажења Африке, натоварени спорије празне.

“Због свега тога, планирање у европским компанијама је отежано, а неколико дана кашњења може да заустави производњу", наводи професор.

Да би избегле застоје у производњи и несташице у радњама, компаније одустају од деценијске, јефтиније праксе да делове и сировине набављају "у последњем тренутку".

“Сада је порасла потреба за залихама, јер рокови испоруке више не могу да се планирају прецизно као раније. Зато са релативно стабилних и оптимизованих just-in-time модела, компаније прелазе на много опрезнији и флексибилнији just in case модел. То значи да држе веће залихе и често имају више добављача из различитих земаља, како би лакше пословале у кризним ситуацијама, ратним дејствима, блокадама поморских рута“, наводи др Крстић.

Ништа без вештачке интелигенције

У помоћ ускаче и вештачка интелигенција - за бржу реакцију и минимизацију штете.

ВИ модели процењују кашњења, ризике и оптималне руте у реалном времену. Анализирају трошкове, временске услове, гужве у лукама и безбедносне ризике.

Аутоматизација лука и терминала убрзава утовар, истовар, манипулацију контејнерима…

“Без таквих система, савремени глобални ланци снабдевања би у оваквим кризама били знатно рањивији“, истиче професор.

Како испливати из немирних вода у фокусу LOGIS-а 

Да би се та рањивост ублажила, а криза која је уздрмала како глобалну, тако и домаћу економију лакше пребродила - неопходна је чврста сарадња привреде и науке.

Управо то ће бити у фокусу овогодишњег LOGIS-a, међународне конференције Логистичке иновације и решења у ланцима снабдевања.

У два дана, 14. и 15. маја, привредници и академска заједница ће на Саобраћајном факултету представити  најновија логистичка достигнућа, иновативна решења и примере добре праксе.

Више од 250 учесника – менаџера, стручњака и истраживача дискутоваће о тренутним изазовима са којима се компаније суочавају и начинима на које се ти изазови превазилазе.

Циљ је ојачати систем и пронаћи моделе који пружају стабилност у снабдевању – чак и у бурним водама.