ЕУ страхује да ће енергетски шок прерасти у фискалну кризу

Европска комисија инсистира у разговорима са чланицама да предложене субвенције за енергенте, смањење пореза и ограничење цена буду временски ограничене и строго циљане, тврде анонимни упућени извори за Фајненшел тајмс (ФТ).

Како наводе извори, Европска унија жели да избегне сценарио из 2022. године када је енергетска криза након почетка рата у Украјини подстакла раст инфлације и довела до огромних буџетских дефицита.

Европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен изјавио је да постоји ризик да се актуелна енергетска криза прелије и на остатак привреде и нагласио потребу за координисаним приступом чланица ЕУ.

Према речима Јоргенсена, Комисија пружа техничку подршку државама чланицама како би мере остале у оквирима расположивог фискалног простора.

Подаци показују да је однос јавног дуга и БДП-а у Европској унији порастао са 77,8 одсто крајем 2019. на 82,1 одсто у трећем кварталу прошле године, што додатно ограничава могућности за нове фискалне интервенције.

Амерички и израелски напад на Иран довео је до скока цена нафте и гаса у Европи за око 60 одсто, што је изазвало страх од несташице дизела и горива за авионе.

Поједине земље, укључујући Италију, Пољску и Шпанију, већ су смањиле порезе на гориво, док друге траже флексибилнија правила о државној помоћи.

Италија притом заговара и ублажавање фискалних ограничења како би државе имале више простора за реаговање.

Министри финансија више земаља предложили су увођење пореза на екстрапрофит енергетских компанија на нивоу ЕУ, како би се ублажио терет за привреду и грађане.

Европска унија упркос изазовима позива на опрез приликом протрошње, а неки званичници упозоравају да би Унија могла да се суочи са трећом великом економском кризом у последњих шест година, након пандемије вируса корона и почетка рата у Украјини, које су већ значајно повећале јавни дуг.

Председница Европске централне банке Кристин Лагард оценила је да циљане мере могу да ублаже последице поскупљења енергената, али је упозорила да широке и дуготрајне интервенције могу да додатно подстакну инфлацију. Сличну поруку послао је и европски комесар за економију Валдис Домбровскис, који је упозорио да прекомерна потрошња може да има озбиљне последице за буџете европских земаља.