Рат у Персијском заливу и глобална економија - да ли нас чека нови нафтни шок

Према оцени професора на Комјунити колеџу у Пенсилванији Михајла Балића, свет се већ налази у трећем нафтном шоку, а тренутна кретања на тржишту енергената подсећају на кризе из 70-их година прошлог века.

Он упозорава да би даљи потези централних банака могли да одреде да ли ће глобална економија ући у период стагфлације, односно комбинације високе инфлације и ниског привредног раста.

"У случају да каматне стопе остану у овом на новом нивоу или ја бих можда рекао и не дај Боже да их спусте даље, а ми сигурно улазимо у неку инфлацију, а заједно са тим чињеница је да светска економија улази и у неку економску кризу односно рецесију, ми можемо да доживимо стагфлацију из 70-их, а неки чак прогнозирају да може да буде и много гора стагфлација него што смо видели 70-их", наводи Балић.

Балић истиче да у оваквим околностима постоје и они који могу да профитирају, пре свега земље и компаније које извозе енергенте. Како наводи, ситуација је данас знатно другачија него током претходних криза, јер су Сједињене Америчке Државе сада значајан извозник.

"Значи сваки извозник у овом тренутку, као што је Саудијска Арабија, као што су Емирати, Норвешка, и Америка у овом тренутку, значи Америка није била извозник 70-их, није била 90-их, али у овом тренутку јесте", наглашава Балић.

Ипак, додаје да раст цена енергената не доноси корист свима, већ да се терет прелива и на потрошаче.

"А наравно да постоји разлог за славље. Наравно, док компаније профитирају, ми остали ћемо исто и да плаћамо више цене, тако да у том смислу земља као у целини ће можда да дође до неког баланса уместо неког превеликог профита", објашњава он.

Према његовим речима, највећи добитници у Сједињеним Државама могли би бити енергетски произвођачи, посебно у савезним државама познатим по експлоатацији нафте и гаса.

"Произвођачи у Пенсилванији природног гаса ће дефинитивно профитирати с обзиром на високе цене на светском тржишту", закључује Балић.

Недељковић: Рат у Персијском заливу може да изазове нову економску кризу

Милан Недељковић, декан Фефа факултета оцењује да рат у Персијском заливу несумњиво може да изазове нову економску кризу, али да све зависи од његовог трајања и интензитета.

"Па наравно да може, али зависи од тога колико ће он дуго потрајати и колико ће бити интензиван“, рекао је Недељковић.

Он је указао да нафтни шокови нису нова појава, али да је важно разумети да њихов утицај на економију није једноставан.

"Дакле, нафтни шокови су били присутни и раније. Оно што је јако битно да схватимо када имамо такве поремећаје је како ће ефекат имати на економију. није онако једнодимензионалан, него зависи од више ствари", истакао је он.

Да би дочарао сложеност ситуације, Недељковић је употребио поређење са олујом:

"Колико ћу ја покиснути у тој олуји ће зависити од тога колико прво ће дуго трајати та олуја, колико је она интензивна, да ли пада мала кишица или не удара град, али такође ће зависити од тога да ли ја носим кишобран са собом који ће ми омогућити да се заштитим, да ли сам се ја успаничио и кренуо да трчим и саплео се и сломио ногу због тога јер сам био уплашено лује, иако можда она не би имала ефекат на мене. И зависи колико је далеко моја кућа када причамо о централној банци", објаснио је Недељковић.

Посебно је нагласио значај трајања сукоба за глобалну економију и кретања на тржишту нафте.

"Колико дуго траје рат ће свакако имати ефекте на глобалну ситуацију. Ако рат траје још неколико недеља, ми смо у ситуацији да и даље оно што влада на тржишту јесу очекивања. Дакле, цена нафте која иде одржава очекивање да ће бити даље нестабилност, а не толико нужно поремећај у смислу недостатка", нагласио је он.

Говорећи о разликама у односу на претходне кризе, Недељковић је указао да је глобална економија сада у нешто другачијој позицији него 2022. године, пре свега због више каматних стопа и нижих цена гаса.

Ипак, кључно питање остаје да ли ће се нафтни шок прелити на друге цене.

"И оно што је кључно за све ово јесте да ли ће овај нафтни шок који се појавио да ли ће се прелити на остале цене", рекао је он.

Према његовим речима, ризик од инфлације постоји, али није извесно да ће се у потпуности материјализовати.

"Ризик постоји, а видећемо, зависи од кретања на тржишту", додао је Недељковић.

Он је указао и на улогу државе, наводећи да постоји простор за фискалне мере уколико криза потраје.

"Тако да ту опет и постоји простор за, ако буде било потребно, за фискалну интервенцију", навео је он.

"Буџет у случају кризе – избор између задуживања и прерасподеле расхода"

Када је реч о буџету, Недељковић је истакао да би држава, у случају продужене кризе, могла да бира између већег задуживања и прерасподеле расхода.

"Дакле, једна је да процена како ће се кретати ситуација на међународном финансијском тржишту", објаснио је он, додајући да је друга опција ребалансирање.

"Односно анализа онога што ставке које имамо у буџету које нису неопходне за ову годину и онда преусмеравање дела тих средстава на оно што је потребно да би се покриле цене горива које улазе, које су више", додаје он.

Посебно је нагласио да не би требало штедети на кључним секторима.

"Само да не буде образовање и оне кључне ствари. То би било веома лоше", поручио је Недељковић.

Николић: Актуелни подаци још не указују на велике поремећаје

С друге стране, Иван Николић, председник Савета гувернера НБС-а, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови указао је да је у овом тренутку пресудна улога очекивања и кретања на тржишту.

"Не знам, заиста, дакле, десиће се оно што тржиште покаже", рекао је Николић, говорећи о могућим потезима централних банака.

Он је нагласио да актуелни подаци још не указују на велике поремећаје.

"Ако посматрамо тренутну инфлацију, ако посматрамо актуелне податке, нажалост, они су за фебруар, и малопродајних цена и још битније произвођачких цена, онда немамо назнака неког великог поремећаја", навео је Николић.

Говорећи о глобалним ефектима, Николић је оценио да ће енергетска криза променити односе моћи на тржишту.

"То директно индукује веће цене, између осталог, али то пре свега мења односе између моћи појединих земаља", објаснио је он.

"Највећи добитници Русија и САД"

Говорећи о ратним профитерима, Николић је указао да највећу корист имају извозници енергената, а посебно Русија и њен председник Владимир Путин али и САД.

"Верујем да Путин већ отвара шампањац, зато што постоје тачни бројеви, тачне вредности ко колико добија у последњих десет дана и у последњих месец дана колико овај конфликт траје у Персијском заливу", рекао је Николић.

Поред Русије, као добитници високих цена енергената Николић је истакао и друге земље из региона, укључујући Азербејџан, Казахстан...

"Наравно, и за ове северноафричке земље чак и Египат. Дакле, све оне земље које имају мању количину вишка за извоз. Дакле, све оне профитирају, али наравно, највећи добитници су Русија и свакако Сједињене Америчке Државе, које у суштини тренутно сервисирају Европу", указује он.

"Или ће се рат брзо завршити или ће свет ући у економску кризу"

Он је додао да постоје конкретни подаци о економским ефектима кризе.

“Кристин Лагард је пре једно 15 дана, ако се сећате, рекла да је првих десет дана Европску унију овај конфликт коштао три милијарде евра“, подсетио је Николић.

Како је објаснио, поремећаји у снабдевању доводе до раста цена и промене односа на глобалном тржишту.

"То директно индукује веће цене, између осталог, али то пре свега мења односе између моћи појединих земаља", истакао је он.

Он је упозорио и на могућност озбиљне глобалне кризе уколико цене наставе да расту.

"Или ће се рат завршити врло брзо, дакле нешто што се мери можда недељама, или ако цена достигне 150 долара за барел ће све запасти у економску кризу која до сада није виђена", навео је Николић.

"Србија би могла да издржи економске притиске ако не дође до ескалације"

Када је реч о инфлацији у Србији, Николић сматра да би, уколико не дође до даље ескалације, економија могла да издржи притиске.

"Верујем да ћемо ову годину изгурати и Европа у целини, а поготово Србија, наравно са финансијским последицама, вероватно и нижим девизним резервама, да не говоримо о резервама нафте које имамо, али као и у претходним кризама, а било их је много од 2020. укупно гледано, последице би требало да буду релативно мале и безболне", рекао је он.

Додаје да држава већ предузима мере како би ублажила удар.

"Интервенције државе из резерви, смањена је акциза, имамо и фискалне мере. То је на крају нешто што је примењено и у региону и ЕУ. За сада немамо директан ефекат на значајан пораст малопродајних цена деривата", навео је Николић.

Ипак, упозорава да би у случају погоршања ситуације највећи изазов могла да постане сама набавка енергената.

"Уколико криза ескалира, по мени ће, наравно, највећи проблем бити набавка уопште енергената", закључио је Николић.

Саговорници су се сагласили да ће исход кризе у највећој мери зависити од трајања сукоба, али и од реакције економских политика широм света.

Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.