Финансијска подршка за српске текстилце и кожаре

Да би српски произвођач текстила или коже данас могао да се наметне на тржишту, мора да буде и јефтинији и бољи од Италијана и да парира производњи са Блиског и Далеког истока. Министарство привреде и Фонд за развој зато су расписали конкурс за финансијску подршку.

"Опредељена су средства бесповратна - 70 милиона динара бесповратних средстава које је привреда определила и 105 милиона динара које ће Фонд за развој пласирати кроз кредите", каже Татјана Матић, директорка Фонда за развој Републике Србије.

Максималан износ средстава који може да оствари један предузетник је три милиона динара. Уколико произвођачи долазе из неразвијених подручја, 50 одсто средстава је бесповратно.

"Програм који је расписао Фонд за развој може много да значи у смислу аутоматизације производње која је неопходна услед недостатка квалификоване радне снаге", каже Немања Јовановић из Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће ПКС.

У сектору у којем су већина домаћи предузетници, сви су сагласни да се конкурентност постиже оспособљавањем радника и технолошким напретком. Кључ је аутоматизација процеса.

"Од оснивања фирме били смо у прилици да купујемо половну опрему и да тако премошћујемо, да радимо. Превазишли смо то. Сада морамо да се бавимо новом опремом, бољом продукцијом, освајањем нових тржишта и то. Имамо намеру да купујемо нову опрему у базној производњи текстила. Ми нисмо само конфекција, ми производимо тканине, плетенине, бојимо", каже Милан Радовановић, предузетник из Ариља.

Према подацима Привредне коморе Србије, у 2025. години у индустрији је пословало 1.500 правних лица и било је запослено 49.000 радника.

"Можемо да кажемо да је то у поређењу са 2024. годином пад броја запослених за неких 10 одсто. Што се тиче самог извоза прошле године, остварен је извоз за 1,4 милијарде евра, што је за неких 2 одсто мање него претходне године. Тако да можемо да кажемо да је извоз остао на истом нивоу", каже Немања Јовановић.

"На основу захтева и онога што нам долази кроз комуникацију са људима из ове бранше, схватили смо да је неопходно да се оформи, да се направи један овакав програм који ће и текстилцима пружити шансу", каже Татјана Матић.

Српска производња текстила и коже више не подсећа на славна имена домаће индустрије 20. века. Овакви конкурси могли би да помогну да буду конкурентнији на домаћем тржишту, а да производ из Србије буде препознат по квалитету на страном тржишту.