понедељак, 27.05.2024, 05:55 -> 06:14
Извор: РТС
Аутор: Марија Митровић
Предузећа у Србији подстичу привредни развој земље - неопходно додатно финансирање
Микро, мала и средња предузећа у Србији учествују са преко 60 одсто у БДП-у. Запошљавају више од 830.000 радника и остварују више од половине добити привреде Србије. Kако могу да обезбеде више средстава, била је тема конференције "Модели развојног финансирања на Западном Балкану".
Фонд за развој Србије до сада је примио захтеве за кредите од двадесет и осам милијарди. Пласирано је десет милијарди динара у кредитима и делом бесповратним средствима. Више од половине је отишло у мала предузећа, а свега 1,6 одсто у велика.
Раскорак између потреба привреде и могућности Фонда, указује на то да је потребно пронађи додатне изворе финансирања.
"Захваљујући Министарству финансија, активирали смо кредитну линију са Европском инвестиционом банком. Преговарамо и са француском развојном агенцијом где очекујемо додатна средства за кредитирање посебних пројеката", наводи Татјана Матић, директорка Фонда за развој.
Kао и у Северној Македонији, Инвестициона развојна банка Републике Српске је у власништву државе. Подршка је усмерена не само ка привреди, већ и ка становништву, јер управљају и стамбеним фондом.
"Смањивали смо свих ових година каматне стопе и натерали банке и финансијске институције да коригују своје каматне стопе. Данас је каматна стопа Инвестиционо-развојне банке на стамбене кредите три одсто, с тим да један одсто субвенционише Влада Републике Српске", објашњава Дражен Врховац, в. д. директора Инвестиционо-развојне банке РС.
Модели у ЕУ
У чланицама Европске уније су другачији модели. Мађарска развојна банка уласком у Унију почела је да даје кредите привреди, капитал и гаранције да би данас постепено прешла на приватне фондове капитала.
У Словенији извозна и развојна банка кредитира свега 25 одсто малих и средњих предузећа на дужи рок отплате.
"Препоручио бих да средства пласирате у облику финансијских инструмената. Не кажем да грантови немају добар ефекат, али се потроше", наглашава Матеј Залар из Извозне и развојне банке Словеније.
Додатно финансирање
Без обзира на модел, у целом региону постоји потреба за развојем, а то значи и додатно финансирање.
"Можемо осигурати да се финансијски ресурси ефикасно усмеравају где су најпотребнији. За Србију то значи давање приоритета секторима који обећавају висок потенцијал за запошљавање и одржив раст", поручује Ана Трипковић, државна секретарка у Mинистарству финансија.
То подразумева не само тражење пара у буџету кредитним линијама или грантовима Европске уније, већ и развој тржишта капитала кроз власничке и дужничке хартије од вредности, привлачење инвестиционих фондова и прилагођавање компанија тржишним условима.
Коментари