Сукоби на Блиском истоку и српска привреда – мали удео у извозу, али раст цене нафте главни ризик

Извоз из Србије на Блиски исток прошле године достигао је вредност од 434 милиона евра. У поређењу с целокупним извозом из те земље, то је релативно мала сума. Међутим, Србији могу да запрете и озбиљнији губици ако се настави рат због којег гори цео блискоисточни регион.

Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије каже за РТС да трговина Србије са Блиским истоком чини релативно мали део укупног извоза, али да геополитичка нестабилност у региону може да има посредне последице.

"Прошле године укупни извоз Србије био је око 33,5 милијарди евра", каже Станић. На тржишта Блиског истока пласирали смо око 434 милиона евра. 

Подсећа да су многе земље тог региона већ у претходном периоду бележиле пад у трговинској размени са Србијом.

"Видели смо да су у 2025. у односу на 2024. годину све земље Блиског истока углавном пале у погледу извоза, осим Израела, а ту доминира извоз опреме за војноиндустријски комплекс“, наводи Станић.

Главни извозни производи – војна опрема, цигарете и воће

Према подацима о структури извоза, Србија на тржишта Блиског истока највише пласира војну опрему, али и одређене производе широке потрошње.

"Доминира војна опрема, а највећи купци су управо земље са којима имамо и највећу трговинску размену – Израел, Уједињени Арапски Емирати и Азербејџан. Са друге стране имате и цигарете, јер је тамо и даље велика потражња за њима, затим смрзнуто воће или свеже јабуке, као и аутомобилске гуме и обрађено дрво букве“, објашњава Станић.

Ипак, истиче да су укупни износи извоза тих производа релативно мали у поређењу са извозом Србије на друга тржишта.

"То су релативно мали износи у односу на оно што пласирамо у свет, тако да са те стране нема неке велике угрожености. Али када се дешавају ратни сукоби, постоји једна јасна корелација – што је већа нестабилност, повећава се извоз војне индустрије, док се истовремено смањује извоз робе коју становништво свакодневно користи“, наглашава Станић.

Проблеми у увозу сировина за пластичну индустрију

Када је реч о увозу из региона Блиског истока, Србија највише набавља енергенте, индустријске хемикалије и одређену техничку опрему, попут радара.

Станић истиче да посебну забринутост изазива могући прекид увоза сировина које се користе у домаћој индустрији.

"Поред нафте, која је свакако највећа брига, постоји и питање увоза материјала који се користе у пластичној индустрији, које смо увозили из Ирана. Говоримо о увозу вредном око 50 милиона евра, што је било значајно за нашу индустрију пластичних маса“, каже Станић.

Додаје да су бројне српске компаније у последњих неколико година интензивно развијале сарадњу са иранским партнерима.

"Доста наших фирми потписало је споразуме о снабдевању са иранским компанијама, а у мају је требало да се одржи и један Експо у Ирану на коме су планирале да учествују и српске компаније. Наша делегација је у претходним годинама више пута боравила у Ирану, тако да у том погледу ово јесте један удар на конкурентност наше индустрије пластичних маса“, наводи Станић.

Цена нафте највећи ризик за економију

Ипак, највећи ризик за српску економију представља раст цене енергената, пре свега нафте.

"Цена нафте је у последњих петнаест дана порасла за око 50 одсто и тренутно се креће око 106 долара по барелу. Нафта је део цене практично сваког производа, јер утиче на транспорт и производњу“, истиче Станић.

Уколико се сукоб настави, могуће су и значајно веће цене.

"Видели смо најаве катарске владе да би у наредних неколико недеља цена могла да достигне 150 долара по барелу, што је знатно више него у време енергетске кризе након почетка рата у Украјини“, каже Станић.

Потрага за алтернативним тржиштима

Компаније које послују са земљама Блиског истока већ разматрају могућност преусмеравања извоза на друга тржишта, али тај процес није једноставан.

„Ово је виша сила и нико не може да утиче на то. Сада се процењује да ли има смисла чекати да се ситуација смири или тражити нова тржишта. Али како сада ствари стоје, нема назнака да би рат могао брзо да се заврши, већ може да потраје месецима“, објашњава Станић.

И након завршетка сукоба, каже, остаје питање колико ће регион бити привлачан за нове инвестиције и послове.

"Поставља се питање колико ће то подручје бити примамљиво за нова улагања и нови извоз када се ситуација смири“, додаје Станић.

Алтернатива у Северној Африци

Као једну од алтернатива за српске извознике Станић види тржишта Северне Африке, пре свега Египат.

"Трговина са Египтом је тржиште у које доста улажемо, имамо и споразум о слободној трговини, а након потписивања споразума са Уједињеним Арапским Емиратима интересујемо се и за друге земље Северне Африке које су релативно далеко од овог сукоба“, каже Станић.

Међутим, наглашава да је конкуренција на тим тржиштима веома јака.

"Није лако пронаћи ново тржиште, јер и друге земље желе да се позиционирају. Кина је ту изузетно снажан конкурент, али доста тога зависи и од политичких односа, јер се у многим земљама региона економска сарадња и даље у великој мери ослања на добре политичке односе“, навео је Станић.