Нуклеарни караван "Сад или кад" – како Институт "Винча" ради на стварању нове генерације стручњака

У свету је експанзија атомске енергије – поред 430 активних нуклеарних електрана у изградњи су још 63 нова реактора.

Пре годину дана Србија је укинула мораторијум на градњу атомских централа. Француска електропривреда урадила је "Прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији" која даје смернице за развој нуклеарног програма. У домену научно - технолошког и образовног развоја у тој области активно је укључен и Институт за нуклеарне науке "Винча".

Директор Института Винча Славко Димовић каже за РТС да је делегација Француске електроприведе (ЕДФ) била пријатно изненађена истраживачким и научно-технолошким потенцијалом Института.

Како наводи, посета “Винчи” је била симболична потврда потписивања претходног меморандума у Паризу и наставак припрема техничке студије, а све то је започето укидањем мораторијума на употребу нуклеарне енергије.

Димовић истиче да је и Словачка понудила подршку у развоју нуклеарних технологија као и Мађарска, Kина и Русија.

Према његовим речима, искуства тих земаља омогућавају Србији да учи на њиховим грешкама, будући, да се, како каже, налази на нултној референтној тачки у тој области и да зато треба да црпи целокупно међународно искуство што се тиче нуклеарне енергије.

Споменувши своју посету Словачкој, Димовић каже да та земља користи руске, америчке, канадске и јужнокорејске типове реактора.

План стварања нових кадрова

На питање да ли Србија има довољно атомских стручњака, Димовић напомиње да то је једна фама, зато што нуклеарног кадра у свуда у свету недостаје, јер је то, каже, “научна област број један”.

“Оформили смо нуклеарну комисију од 23 члана. Успели смо да направимо тај спој људи који су некада радили у Институту, који предају на престижним универзитетима у Америци и који раде или који су радили у нуклеаркама”, додаје Димовић

Објашњава да та експертска комисија, уз будуће формирање кадрова кроз стипендирање и проналажење младих талентованих људи широм Србије, може за три године да направи одређену базу кадрова.

Јавне трибине и радионице

Институт Винча по Србији организује јавне трибине и радионице о нуклеарној енергији под називом - Нуклеарни караван "Сад или кад". Димовић каже да је одзив јако велики и да су трибине попуњене до последњег места.

“Те радионице имају три намене. Једна је промовисање нуклеарне енергије, активан разговор са грађанима, демистификација нуклеарне енергије. Друга је скенирање и потрага за младим, талентованим кадровима. Трећа је активна сарадња са локалним заједницама у Србији на решавању конкретних проблема”, напомиње Димовић.

Наводи да грађане интересује ко ће радити у нуклеаркама, какав је развој кадрова и каква ће бити кадровска политика, где ће бити одлаган радиоактивни отпадни материјал, где могу да се образују за ту област, на којим факултетима и мастер програмима, шта “Винча” може да учини за њих.

Истиче да је фокус Института “Винча” на младима који живе у мањим местима, зато што се ту, како каже, крију деца које не могу да дођу до изражаја у великим градовима.

О страху и потреби за атомском енергијом

Осврнувши се на страх од нуклеарки, Димовић каже да је зато важна транспарентна, активна комуникација са грађанима.

“Увек има разлога за страх. Страх је домен и рационалне природе и сценарија немогућег. Ако активно комуницирате са грађанима, ако сте спремни да истрпите критику, ако сте спремни да сатима и сатима разговарате са њима, ако имате кредибилну институцију као што је то 'Винча', онда тај процес некад може дуже да траје, али поверење које стекнете траје много дуже”, објашњава Славко Димовић.

Директор Института “Винча” наглашава да се не поставља питање треба ли нам атомска централа, већ да Србија мора да изгради нуклеарку.

“То више није потреба само Србије, то је потреба човечанства, то је спас људи, очување планете, не само због емисије угљен-диоксида и опасности од нестанка електричне струје, већ научног, културног, друштвеног и социјалног препорода”, закључује Димовић.