Невероватан успех Кине – од почетка године остварен суфицит у спољној трговини од преко билион долара

Народна Република Кина је у првих 11 месеци 2025. године постигла суфицит у трговини са иностранством од преко билион (1.000 милијарди) долара – економски рекорд који је остварен упркос царинском зиду који је поставио амерички председник Доналд Трамп и покушајима земаља Запада да се економски одвоје од ње.

Иначе, претходно, у целој 2024. Кина је остварила суфицит од 972 милијарде долара, што је такође у том тренутку био рекорд.

У првих 11 месеци ове године укупни кинески извоз у иностранство је порастао за 5,4 одсто, док је у самом новембру скочио за 5,9 процената у односу на исти месец 2024. Куриозитет је да су ови позитивни резултати постигнути упркос томе што је месечни извоз у САД током ове јесени падао стопом од чак 25 до 28 одсто.

Кина је успела да амортизује удар који јој је нанео Трамп тако што је своју робу одлучно преусмерила у друге делове света, остваривши пораст од преко 27 одсто у трговини са Африком и скоро 15 одсто у размени са Европом.

Солидан раст је забележен и у односу на југоисточну Азију (земље АСЕАН-а), која је колективно највећи кинески спољнотрговински партнер - 8,4 одсто.

Узроци раста

Раст извоза, сматра се, омогућиће Кини да оствари унапред задати циљ од пет посто економског раста у овој години упркос релативно слабијој потрошњи унутар земље.

Економисти у Азији тврде да је један од важних фактора иза пораста потражње за кинеским производима у иностранству инфлација која се шири у многим земљама света – јефтини кинески полупроизводи и роба широке потрошње у њима делују као добродошла противтежа расту цена.

Сама Кина је поштеђена инфлације, што је њеним компанијама омогућило да одрже цене својих производа ниским.

Врло велика компонента у кинеском извозу су електрична возила и литијум-јонске батерије за аутомобиле. У 2024. години Кина је произвела 12,4 милиона електричних возила, што је чинило чак 70 посто укупне производње у свету.

Поређења ради, по подацима Међународне агенције за енергију, у истом периоду у Европи је направљено 2,8 милиона возила тог типа, док је северноамерички континент каскао са скромних 1,8 милиона.

Стручњаци такође кажу да је иза пораста кинеског извоза и већа потражња за машинама и опремом која потиче од кинеских компанија које су се преселиле у иностранство пошто, уопштено говорећи, кинеска предузећа све више улажу у изградњу производних постројења ван своје земље.

Радост у Кини и зебња на Западу

Фантастични извозни резултат у Кини је дочекан с приметним задовољством и као пријатно изненађење, с обзиром на то да је присутно велико геополитичко трвење са колективним Западом услед проблема високих царина које је увела Трампова администрација и општу атмосферу међусобног неповерења и зазирања у односима са Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницама.

Кинески извозни успех, наравно, брине Европску унију и друге западне субјекте који у њему виде претњу по сопствену индустрију, односно опасност од одумирања свог производног сектора. ЕУ ће ове године, процењује се, имати дефицит од око 400 милијарди евра у робној размени са највећом комунистичком државом света.

Отуд ЕУ лидери, попут француског председника Емануела Макрона, већ говоре о евентуалним "снажним мерама" за смањење дефицита, односно ограничењима увоза и увођењу високих царина на широк спектар кинеских производа по узору на САД (ЕУ већ спроводи високе царине на соларне панеле и електрична возила кинеског порекла).

С друге стране, кинески коментатори сматрају да би било мудро да земље Уније – уместо што планирају увођење царина које би поскупеле живот њиховим грађанима и захтевају да Пекинг смањи "прекомерну" производњу – подигне вредност своје валуте и редукује субвенције привреди, те учине све у својој моћи да на продуктиван начин умање дефицит у размени са Кином.

Рецимо, оне би према тврдњама кинеских аналитичара, уместо што троше милијарде на наоружавање и оружану помоћ Украјини, могле да увећају сопствено улагање у истраживање и развој технологија, те образовање и обуку радне снаге.

Њихове владе би такође учиниле услугу свом становништву када би радиле на повећању компетитивности својих предузећа, кроз, на пример, одустајање од енергетских санкција Русији и набавку јефтине нафте и гаса из те државе.