Слатка чоколада постала горак луксуз, цена порасла за више од 30 одсто

Цене чоколаде у октобру су забележиле снажан скок од 21,8 одсто на годишњем нивоу, показују најновији подаци националне статистике у Немачкој, што ће посебно погодити потрошаче уочи празничне сезоне.

Највећи пораст у цени бележи Пољска – чак 39 одсто, затим Естонија 38, Шведска и Финска са готово 30 одсто.

Ни Србија не каска, за годину дана чоколада је поскупела 32,8 одсто.

У међувремену, какао је све јефтинији, па је њиме трговано за око 4.900 долара по тони, што је најнижи ниво од јануара 2024. године.

Због чега је чоколада све скупља, да ли би пад цена какаоа могао да утиче и на цене чоколаде, али можда и других намирница?

Вељко Мијушковић, професор Економског факултета, рекао је за РТС да пад цене какаоа не значи нужно и пад цене финалног производа, јер је ланац снабдевања сложен.

"Производња је сада повољнија него у претходном периоду – Гана и Обала Слоноваче имају бољи род захваљујући временским условима, што је оборило цену какаоа. Али то је само почетни сегмент ланца снабдевања", навео је професор Мијушковић.

Произвођачи су, каже, још на тржишту са залихама које су набавили по ранијим, знатно вишим ценама, а уз то су и млеко у праху, шећер, енергенти, транспорт, логистика и радна снага поскупели у међувремену.

У структури цене чоколаде, како је рекао професор Мијушковић, какао чини мањи део, па ни јефтинији какао не значи да ће чоколада брзо појефтинити.

"Могуће је да ће цене у наредном периоду благо да се стабилизују, можда и мало да падну, али не драстично, и не на ниво пре пандемије", указао је Мијушковић.

Шта је све утицало на цену чоколаде

Према речима Мијушковића, поред глобалне понуде и тражње, на цену утичу и  регулативе.

Европска унија одложила је примену строжих правила за увоз какаоа, кафе, соје, говедине, што је олакшало извоз афричким произвођачима.

С друге стране, малопродајне марже, трошкови транспорта и логистике и даље су високи.

Тржишта попут Француске и Немачке имају јаке дисконтере, што стабилизује цене, док су скандинавске земље мања и платежнија тржишта, која лакше прихватају више цене, посебно за производе са еколошким сертификатима.

Амерички председник Доналд Трамп је изузео какао, кафу, тропско воће и још неке производе од реципрочних тарифа.

"То је олакшало трговину, али не може одмах да се одрази на малопродајне цене. Произвођачи још користе старе, скупље залихе, а трошкови енергената, логистике и рада и даље су високи“, каже Мијушковић.

Да ли ће цене пасти

Професор Мијушковић каже да за сада тренд иде ка смиривању, односно стабилизацији тржишта уз благу могућност осцилација током наредне године.

"Очекујемо стабилизацију током 2026. године, али уз извесну волатилност. Политичке одлуке, могуће нове тарифе или глобална економска криза могу поново да поремете тржиште“, упозорава Мијушковић.

Чак и када се ситуација нормализује, каже професор Мијушковић, нећемо се вратити на цене из периода пре пандемије.

Према његовим речима, цена кекса је од 2020. порасла око 70 одсто, чоколаде 40 одсто, а осталих слаткиша око 30 одсто.

"Не мислим да ће људи морати дугорочно да се одричу слаткиша. Пре ће доћи до оптимизације – мање количине, избор повољнијих произвођача или оријентација на другачије производе", закључио је професор Мијушковић.