Бела књига 2025. ― најзначајнији напредак у дигитализацији, телекомуникацијама и енергетици

Најзначајнији напредак остварен је у дигитализацији, телекомуникацијама и енергетици. У пореској политици, посебно када је реч о порезу на добит правних лица или парафискалним наметима, и даље је потребно више да се уради.

Председник Савета и директор "Хемофарма" Роналд Селигер истакао је да Савет страних инвеститора остаје посвећени партнер Владе Србије, током представљања Беле књиге 2025.

"Хармонизација са регулативом Европске уније уз смањење ризика по инвестиције и спољну трговину је, верујемо, кључ", каже Роналд Зелигер.

Компаније окупљене у Савету страних инвеститора до сада су уложиле у Србију 44 милијарде евра и упослиле 115 хиљада радника, а 75 одсто њих је управо из Европске уније.

"Пре две године покренут План раста Европске уније за Западни Балкан погурао је реформе као никада пре. То је донело финансијску подршку и још важније приступ јединственом европском тржишту, СЕПИ, дигиталној, зеленој и индустријској трансформацији", каже Андреас фон Бекерат, амбасадор Европске уније у Србији.

Уредник Беле књиге Небојша Савић рекао је да су за унапређење пословне климе у Србији најважнија три кључна сектора: дигитализација, телекомуникације и енергетика, и нагласио да српска привреда и у овим компликованим условима у свету остварује раст, као и да је показала отпорност на јаке домаће и спољне шокове.

Премијер Ђуро Мацут изјавио је да је Србија и поред тешког времена у коме се цео свет налази остала привлачна за стране инвестиције и навео да ће, према пројекцијама, раст БДП-а ове године износити 2,3 одсто.

"Наш циљ није да привлачимо инвестиције по сваку цену већ да стварамо одржив и конкурентан модел развоја заснован на знању, иновацијама и стварању додатне вредности. Инфраструктура, енергетска безбедност и убрзана транзиција ка одрживим изворима енергије, дигитална трансформација, улагања у истраживање и развој, образовање младих и јачање локалних капацитета - то су стубови на којима градимо економију у будућности", навео је Мацут.

Тренутно се гради 28 индустријских зона, а до краја краја године почеће градња још четири, чиме се отвара додатни простор за иновације и нове технологије.