Ратари пред дилемом шта и колико чега посејати – неизвесност највећи проблем

У газдинству Драгана Берберског из Зрењанина још се своде рачуни од прошлогодишње производње ратарских култура. Због лоших приноса кукуруза последњих година овај произвођач је отказао аренду, па ће уместо 80 хектара колико је до сада радио, у наредном периоду обрађивати мање земље. У претходној години, најбоље је, каже, прошао са пшеницом.

"За жито како сам прошао ни сам нисам могао да верујем. Пољопривредом се бавим већ 40 година, а овакве резултате не памтим, ни када је реч о приносу, нити о квалитету. Имао сам око 50 метара по ланцу", објашњава Берберски.

Упркос суши задовољан је родом сунцокрета, али не и кукуруза.

"Сунцокрета сам имао око 14-15 метара по ланцу. Али, кукуруз је катастрофа. На 50 ланаца имао сам 11 вагона свега. У мају је било кише, кукуруз је изгледао феноменално, ја сам мислио да ће га бити као блата. На крају ништа", додаје.

Због климатских промена ратарима је тешко да одлуче колико ће чега да сеју

Које културе и на којим површинама ће сејати на њивама које има овај пољопривредник још размишља, иако је сетва пшенице готово на прагу.

"Пшеница и сунцокрет су родили, али су цене ниске. Кукуруза нема, па опет му пада цена. Мени ништа то није јасно", наводи Берберски.

Током септембра је, каже, хтео да сеје уљану репицу, али то није учинио, јер због недостатка падавина земљу није могао да припреми за сетву.

"Неки који су је посејали немају ништа. Не може да никне без влаге. Земља је сува, тврда. Ако не буде кише не знам ни шта ће бити са пшеницом. План је да је сејем на 25 хектара. Сунцокрета бих мало повећао, јер су улгања мања, а стручњаци сад предлажу и сирак уместо кукуруза. Видећемо шта ће бити", објашњава Берберски.

Земља је сува, што онемогућава добру припрему за сетву

У овом тренутку у Средњем Банату, упркос киши која је последњих дана падала, земља је и даље сува.

"Земља не може да се припреми за сетву. Имам грубер, тежак више од тоне и по, и он не може ништа, баца грудве, не може да уђе у земљу. Тањирача исто вади грудве. Ишао сам плитко, само 5 центиметара, али то није ништа. Ово кише што је пало последњих дана, није ништа. Пре два дана сам био на њиви, кад сам разгрнуо жетвене остатке, земља није ни поквашена", додаје Берберски.

Све чешће се излази из оптималног рока сетве пшенице

Стручњаци кажу да би према најавама произвођача у Средњем Банату требало очекивати повећање површина под пшеницом у односу на лане, када је ова култура била посејана на око 57.000 хектара. Већ неколико година ратари из овог краја најчешће семе полажу у земљу у другој половини октобра, па чак и почетком новембра.

"Морамо да се прилагођавамо временским и климатским условима. У септембру није било падавина. Земљиште се није тешко припремало, људи су ушли у предсетвену припрему. Надамо се да ће ова киша мало расквасити сетвени слој и да ће се земљиште просушити за даљу припрему и за сетву. Поучени искуством од претходних година заиста се не планирају први рокови сетве, већ се она помера у другој половини октобра", каже Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Произвођачи посебну пажњу треба да обрате на количину ђубрива, потребе биљака и на то како је ђубрен предусев и колики су приноси остварени.

"Због високих температура у јуну у периоду наливања и сазревања пшенице било је доста недовршених класова и ситног семена. Управо због ситног семена код појединих сорти посебно треба повести рачуна о сетвеној норми. Одавно не требају ни ђубриво, ни семе да се бацају отприлике и напамет", додаје.

За очекивати је да се повећају површине под пшеницом

И у читавој земљи би требало очекивати да пшеница буде посејана на већим површинама него лане. У последњих пет година, чак три су биле сушне, због чега су приноси кукуруза, соје и сунцокрета испод просека.

"Пољопривредни произвођачи се окрећу ка првим новцима који им стижу, а то су паре од стрних жита. Често се произвођачи не воде вишим интересима и ситуацијом на терену, већ сеју оно што се добрим показало. Управо је пшеница ове године имала добар принос, у просеку око 6 тона", објашњава др Милан Миросављевић са Института за ратарство и повртарство Нови Сад, института од националног значаја за Републику Србију.

Код страних жита нема велике варијације у приносу између сезона.

"Нема екстрема као код кукуруза који може да роди и 3-4 тоне и 8 тона по хектару. Стабилизација приноса пшенице је последица тога што су у кључним месецима за формирање приноса, а то су април и мај, временски услови мање варијабилни. Имамо мање екстрема", додаје.

Субвенције утицале на набавку сертификованог семена

У наредном периоду потребно је доста падавина, према неким проценама више од 40 или 50 литара по квадратном метру. Ове јесени требало би да се више сеје и декларисано семе.

"Мислим да због субвенција које су везане за куповину семена, можемо очекивати повећање употребе сертификованог семена. Верујем да су произвођачи семена спремно ушли у годину и да ће бити довољних количина семена на тржишту", каже Миросављевић.

Пољопривреди потребно системско решење за климатске промене

Повећање површина под пшеницом је, сматра агроекономски аналитичар Жарко Галетин, најбоље могуће решење док се системски не реши проблем утицаја климатских промена на пољопривреду.

"Суштински проблем се неће решити док се не реши како да се минимизирају ефекти суше и високих температура. На температуре не можемо да утичемо, али на мањак воде на парцелама можемо изградњом заливних система, одмуљавањем каналске мреже, формирањем каналских мрежа по централној Србији. Треба ићи у сусрет тим променама тако што ћете инфраструктурно и логистички припремити аграр", објашњава Галетин.

Пшеница из Србије је доброг квалитета и има извозни потенцијал

Проблем је што тржишне околности нису наклоњене пшеници, јер је цена прилично ниска.

"Ми имамо залихе пшенице, међутим, она има извозну перспективу. У јулу смо извезли више од 90.000 тона, а у августу 130.000-140.000 тона. Наша највећа извозна дестинација су земље окружења и Италија, али све више постаје и Констанца, сабирно место житарица у Европи. Да бисте извезли на Констанцу морате да имате квалитет и предвидиви континуитет извоза. Пшеница то у овом тренутку има и то би требало да буде вентил за смањење наших залиха", наводи Галетин.

Цена и извоз пшенице не зависе увек од понуде и тражње

Домаћи извоз, објашњава, највише зависи од положаја извозника на међународном тржишту. Али, често на извоз утичу околности које немају везе са понудом, потражњом и залихама.

"У сваком тренутку може да се појави нестабилна геополитичка ситуација, ситуација у погледу царинских тарифа, Трамп их мења на дневном нивоу. Ту је и однос САД-а и Кине, САД-а као највећег произвођача, а Кине као највећег потрошача. Од много тога зависи шта ће бити. Може поново да се деси да Црно море буде блокирано, да Русија блокира извозне луке. Ко зна шта може да се деси на Блиском истоку, да ли ће Суетски канал бити проходан. Све то може да доведе до проблема у логистици", подсећа Галетин.

На светском нивоу биланси пшенице су стабилни. Истовремено са рекордним приносима, бележи се и повећање потрошње. Гледајући само економске параметре простора за повећање цене нема, али познато је да на цену утичу и други фактори.

Када је реч о домаћој пшеници, на тржишту се највише нуди сточна пшеница. Она у сточној храни конкурише кукурузу којег нема довољно.