Јоргованка Табаковић: НБС ради додатне анализе пре предлагања решења за смањење маржи

Јоргованка Табаковић рекла је да ће НБС наставити да предузима активности у циљу налажења најбољих решења за смањење каматних стопа, односно маржи на кредите, и омогућавање повољнијих услова задуживања, нарочито грађана са нижим примањима, водећи рачуна, као и увек, како о свим краткорочним, тако и о дугорочним ефектима најављених мера.

Према њеним речима, сличан приступ примењен је на иницијативу председника Србије Александра Вучића приликом решавања питања кредита у швајцарским францима, када је НБС, заједно са Владом Србије и уз подршку банака, дошла до решења којим је ово питање решено без стварања спорних односа са страним инвеститорима.

Табаковић је истакла да је НБС своју регулативу увек сагледавала из угла општег интереса који је дугорочно одржив и има упориште у правичном односу према људима, позицији Србије као државе која има свој суверенитет и жели да одржи повољан амбијент за све тржишне учеснике.

Стабилност финансијског система, курса као његове значајне основе и – све је то интерес свих и није датост, већ резултат рада НБС, навела је гувернерка.

Додала је да, када се упореде услови задуживања клијената код банака чланица исте банкарске групе које послују у Србији и банака које послују у државама у окружењу, није редак случај да те банке клијентима нуде повољније кредите у погледу висине каматних стопа за исту врсту кредитног производа, односно да при дефинисању каматних стопа примењују ниже марже у односу на банке чланице исте банкарске групације у Србији.

Нижа премија ризика и виши кредитни рејтинг Србије такву праксу не оправдавају, а ризик пласмана средстава по основу кредита у Србији је из наведених разлога нижи, што би морало да се одрази и на каматне стопе.

Управо зато, према њеним речима, НБС спроводи додатне анализе.

Трајно ограничене каматне стопе

Табаковић је подсетила да је Србија међу првим европским земљама која је имплементирала нову директиву о потрошачким кредитима и тако, између осталог, трајно ограничила каматне стопе на све врсте кредита.

Када је реч о стамбеним кредитима, код њих је ограничење одређено фиксно, независно од тржишне стопе, и износи 5,0 одсто до краја ове године, с тим што је просечна каматна стопа на стамбене кредите у јуну оборена на 4,3 одсто, захваљујући том ограничењу, програму кредита за младе, као и паду стопе ЕУРИБОР.

Истакла је да је пре ограничења каматних стопа на стамбене кредите, у септембру 2023. године, просечна стопа износила 6,4 одсто и да је ниво ненаплативих кредита код стамбених кредита на историјском минимуму од 1,21 одсто.

Позитиван утицај примене закона

Када је реч о осталим кредитима, подсетила је да су применом Закона о заштити корисника оборене превисоке камате на дозвољено, односно недозвољено прекорачење – са 27,92 одсто и 26,03 одсто у децембру 2024. на 18,29 одсто, односно 15,97 одсто у јуну ове године, док је стопа код кредитних картица пала са 22,33 на 15,14 одсто.

Табаковићев је оценила да је примена законских решења о ограничењу каматних стопа мера са вишеструким позитивним утицајем, јер се њеном применом штити животни стандард становништва, подстиче уговарање фиксне стопе и штите корисници од наглог раста променљиве каматне стопе, уз истовремено очување финансијске стабилности.

Додала је да, захваљујући адекватним и правовременим, али и одмереним регулаторним и надзорним мерама НБС у претходном периоду, данас имамо стабилан и сигуран банкарски систем.