Председник Надзорног одбора "Металца": Политичка криза и рецесија коче привреду, инфлација оборила куповну моћ

Почетком године Драгољуб Вукадиновић, председник Надзорног одбора компаније "Металац" из Горњег Милановца, оценио је да је 2025. година најтежа година у овом веку.

Вукадиновић сматра да рецесија и политичка криза коче привреду. Анализирајући пословне изазове, истакао је да су планови за 2025. годину прављени с великим опрезом. 

"Прво, рецесија у свету још траје и имамо увид да се и у Европи и Америци дешавају ствари које не иду напред", нагласио је Вукадиновић. 

Истакао је да постоје фабрике сродне "Металцу" које су банкротирале у текућој години у Француској и Немачкој и које нуде продају опреме или евентуалну заједничку сарадњу.

На питање о могућности сарадње с овим фабрикама, Вукадиновић је рекао да се та идеја разматра, али да ће се тешко и прихватити.

"Други део је политичка криза која је била у Србији, која је сигурно оставила и оставља последице. Она није завршена, само мало је утихнула и вероватно ће се наставити", сматра Вукадиновић.

Истакао је да се у тренутној ситуацији не траже компромиси и сматра да то није амбијент у којем се може радити и напредовати. Наглашава да су показали резултати првих шест месеци ове године.

Вукадиновић је потврдио да говори о ситуацији да је раст за један одсто мањи у односу на претходну годину, односно да је мањи за један одсто у односу на очекивани, иако се и даље бележи раст.

Пад куповне моћи и стварна инфлација

Вукадиновић је нагласио да привредни раст није задовољавајући. Комнтаришући податке о значајном расту у прерађивачкој индустрији у односу на прошлу годину и податак да промет у трговини на мало не пада, Вукадиновић истиче да је потребно узети у обзир који је утицај цена, а који физичког раста.

Као важан фактор, Вукадиновић је истакао куповну моћ становништва.

"Куповна моћ становништва је пала из разлога што је инфлација била много већа него што је то званично објављено", сматра председник Надзорног одбора компаније "Металац".

Оцењује и да раст и плата и пензија није био адекватан степену инфлације, те да је то довело до пада потрошачке моћи становништва.

Вукадиновић каже да се не види органски раст фирми из поменутих индустрија.

"Видите да су цене робе у прехрани и производа у пољопривреди знатно веће него претходне године", рекао је Вукадиновић.

Говорећи о инфлацији, Вукадиновић је истакао да "шерпе нису поскупеле у првих осам месеци, али да то не значи да неће у последњем кварталу 2025. године".

Виђење о инфлацији је изнео на основу искуства фирме која се бави продајом потрепштина за домаћинство – хране, меса, прерађевина, кућне хемије.

"Видимо индекс набавних цена ове године у односу на претходну годину и кад то упоредимо са степеном инфлације, видимо да је тај индекс цена много већи него што је стварна инфлација", истакао је Вукадиновић.

Изазови извоза на америчко тржиште

Говорећи о извозу на америчко тржиште, Вукадиновић је објаснио потешкоће изазване новим царинама САД.

Подсећа да су почетком године царине биле 25 одсто и да са јединим купцем из Америке нису нашли начин да наставе сарадњу права два месеца. Објашњава да су желели да учествују у трошковима тих царина бар са трећином.

"Међутим, касније, код друге уредбе где су издате царине биле да се плаћа 50 одсто на учешће челика и алуминијума у готовом производу, што је отприлике око 10 одсто, ми смо то поделили – 5 одсто ми сносимо трошак, 5 одсто наш купац", рекао је Вукадиновић и нагласио да су имали велике испоруке претходних месеци.

Неизвесно је шта ће бити са најављеним царинама од 35 одсто и да има отворених питања, објашњава гост Ока.

Председник Надзорног одбора компаније "Металац" објаснио је да је и рат у Украјини негативно утицао на и пословање на руском и украјинском тржишту.

Домаћа привреда у сенци страних инвестиција

Драгољуб Вукадиновић сматра да је више разлога због чега постоји доминација страних фирми у Србији.

Објашњава да је прва приватизација кренула 1992. године, али да је она права почела 2000. године.

"Ми смо се приватизовали 1991. године, али је било нас врло мало, 300 фирми, сви остали су чекали или се плашили Слободана Милошевића и чекали шта ће бити и после 5. октобра. Највећи део је приватизован", говори Вукадиновић.

Сматра да су тада направљене грешке.

"Највећи део најбољих фирми, пре свега производња лекова, производња пива, цементаре и банке су продате страним инвеститорима који су постали власници тих фирми", подсетио је Вукадиновић.

Субвенције страним фирмама

Као проблематичне издваја субвенције које је Србија давала страним фирмама, уз објашњење државе да су равноправни и домаћи и страни инвеститори.

Вукадиновић подсећа да је "Металац" 2015. године купио фирму ауто-делова у стечају и да је тражио субвенције државе за 150 радника. Како каже, фирма из Горњег Милановца је добила трећину онога што су добијале фирме које се баве производњом текстила или мотањем каблова.

"Захвалили смо се. Ми смо ту фабрику пустили у рад. Она данас производи око пет милиона евра вредних ауто-делова, углавном за камионске и грађевинске машине у Европи и послује позитивно. Извози 90 одсто", истакао је Вукадиновић.

Држава је 2015. године нудила за "Металац" 4.600 евра субвенција по радном месту, за разлику од 15.000 евра које су друге фирме добијале, каже Вукадиновић. То су одбили.

На аргументе о различитом субвенционисању различитих индустрија као и разлици у броју радника које запошљавају стране и домаће фирме, Вукадиновић одговара да сви економисти које цени истичу да је потребно јачати домаћу привреду.

"Видите колико је новца изнесено прошле године од добити тих (страних) предузећа. Па чак и ове године, кад се ми кукамо на стране инвестиције. Имам податак да је за прва три месеца изнесено 40 одсто више новца страних инвеститора него претходне године", рекао је Вукадиновић.

Нагласио је да Србија више није земља јефтине радне снаге.

"Видите колико се увози страних 'обичних' радника, мислим да је неки податак био прошле године да је радило 58.000-60.000 страних радника и биће их још више. Немамо довољно људи и немамо више јефтине радне снаге, а ми смо били Мека за стране инвестиције, јефтина радна снага и велике субвенције од државе. Нема их више", наглашава Вукадиновић.

Позитивне и негативне стране Експа

Вукадиновић је нагласио позитивне и негативне стране у вези са изложбом Експо 2027.

"Сматрам да Експо велика промоција земље и државе зато што ће сигурно доћи 150 земаља и узети учешће", каже Вукадиновић. 

Као другу позитивну ствар, навео је градњу националног стадиона, који ће бити један од најмодернијих у Европи.

Ипак, упозорио је на негативне ствари. Навео је да ће део Експа везан за туризам, угоститељство, хотелијерсто дати краткорочни профит.

"Друге две ствари које ме чине неспокојним у вези са тим је кратак рок израде Експа, од две и по године. Онда се, малтене у ходу ради и Просторни план и фазни пројекти и запошљавају се извођачи радова без тендера. Раде се дозволе у ходу. Све се ради у ходу", наводи Вукадиновић.

Објашњава да ће због тога изградња Експа коштати 20 до 30 одсто скупље.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста