Суша је узела данак – пољопривредници са стрепњом гледају прогнозу и очекују реакцију државе

Иако нас наредне недеље очекује нови топлотни талас, климатолози не искључују ни кишу. Временска прогноза је неизвесна, али је извесно то да ће временске прилике оставити последице на ратарске културе.

У којој мери и у којим областима – стручњаци кажу рано је процењивати јер је вегетација још у току.

"Негде је киша пала, негде није. Црепаја, генерално, још може да сачека. Видите и сами по кукурузу, може да сачека кише. Сунцокрет је прошао у фазу у којој може да издржи сушу. Тренутно је у цветању. Први спратови соје су страдали, али, ако падне киша у јулу и августу, можда буде, требало би да буде неког приноса", рекао је Јован Весин, пољопривредник из Црепаје.

"Киша му неће помоћи, пошто имамо кукуруз који се није опрашио, који нема клип, који је буквално за тарупирање. Сунцокрет се колико-толико држи", навео је Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Суша је утицала и на соју и на шећерну репу у Кисачу.

"Ово је усев соје, а стицајем околности и последицом велике суше, она није успела да затвори редове до средине јула. У истом стању је и ова шећерна репа, која је одбацивала листове бранећи се од суше. На овим усевима, као што се може и видети, пољопривредници неће успети да раздуже репроматеријал и имаће велики проблем у јесен", рекао је Горан Филиповић из Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије.

Сунцокрет се најбоље бори са сушом, али биће смањења приноса

Горан Бекавац са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду истиче да сунцокрет најбоље толерише сушу и екстремно високе температуре.

"Али морамо констатовати да ће чак и на сунцокрету бити смањења приноса због временских услова. Што се тиче соје и кукуруза, ту је ситуација јасна, они нису у добром стању и све ће зависити од локалних услова, од парцеле и наравно од сорте, односно од хибрида који је посејан", рекао је Бекавац.

Пољопривредници не гледају само у небо већ и у државу. После састанка у Стајићеву, десет удружења изашло је са захтевом за једнократну помоћ од 300 евра по хектару пролећних усева и воћњака, одлагање пољопривредних кредита на годину дана као и хитну исплату заосталих субвенција, укидање акциза на гориво.

"Ако и буде та помоћ, она не би смела да буде неселективна, већ да гађа тачно оне пољопривредне произвођаче који су претрпели штету, а ја лично мислим да би се највећа помоћ државе огледала у томе да се донесе озбиљан национални пројекат чишћења каналске мреже и подстицање инвестиција у заливне системе", навео је Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

Системи за водоснабдевање показали су се као добро решење

Да су системи за водоснабдевање решење за сушу знају пољопривредници којима је држава омогућила њихово коришћење. За годину дана коришћења система "Чачак-Парменац" воду из Западне Мораве у своје њиве спровело је 86 газдинстава. До краја године очекује се још тридесетак прикључака.

"На свим парцелама које нису имале наводњавање види се заиста да је принос неупоредиво лошији. Ово нам је корисно прво зато што нам је близу парцеле, друго што константно имамо воду. Вода је топла што опет биљкама годи", рекла је Светлана Богдановић из Трбушана.

Иако је њихова изградња скупа, стручњаци наглашавају да су системи за наводњавање у пољопривредној земљи инвестиција од прворазредног значаја. Јер чувају прехрамбену сигурност, али и БДП.

"Само пад кукуруза од просечног приноса за 15 посто би довео до мањка укупне производње од милион тона, што би у финансијском смислу значило неких 200 милиона долара, колико се кукуруз тренутно котира на светским берзама", истакао је Галетин.

"Први корак неопходан за системско решење јесте израда рејонизација повољности гајења различитих врста и ризика. То је урађено за виноградарство, за воћарство, није још за ратарство и сточарство. Међутим, то је почетна ствар да би се знало где се препоручује шта гајити да би се ризици свели на минимум", навела је Ана Вуковић Вимић, професорка Пољопривредног факултета у Београду.

Поред наводњавања и рејонизације, стручњаци кажу да су домаћој пољопривреди потребне прецизније краткорочне и дугорочне временске прогнозе које не би биле тек слово на папиру већ аналитички алат у рукама стручних пољопривредних саветодавних служби, који би на терену били спона између науке и пољопривредника.