Шта чека 2.000 радника "Дрекслмајера" после одлуке компаније да затвори погон у Зрењанину

Након седамнаест година пословања у Зрењанину, немачка компанија "Дрекслмајер" одлучила је да наредне године стави кључ у браву на погоне у овом граду. Kако су навели, на то их је натерао пад обима производње у аутомобилској индустрији широм Европе и то што, упркос најјачим напорима, нису успели да потпишу уговоре о новим поруџбинама.

“Много смо преговарали са нашим клијентом и покушали све како бисмо добили адекватну накнадну поруџбину, али безуспешно. Након пажљивог разматрања свих опција, нажалост, приморани смо да затворимо локацију у Зрењанину током 2026“, рекао је крајем фебруара Ралф Kапеле, регионални директор компаније "Дрекслмајер".

Истакнуто је да је компанија свесна одговорности према запосленима и да ће им понудити одговарајући социјални пакет, а на којем ће радити са синдикатима. У међувремену, синдикти покушавају да пронађу решење по којем би бар део фирме и запослених остао да ради, али конкретних одлука за сада нема.

“Много је људи са села који ту раде, који немају другу опцију. Има породица у којима су оба супружника запослена у 'Дрекслмајеру', има самохраних родитеља. Нама је речено да се и ту прави посебан програм. Синдикат преговара, а ништа званично не знамо”, каже једна од запослених у компанији, која је желела да остане анонимна.

Додаје да се и у претходном периоду причало да ће компанија бити затворена, што је уносило немир међу раднике.

“Шушкало се да истичу пројекти, да нема нових уговора, да смо скупа радна снага, да је криза у ауто-индустрији. Искрено, чини ми се да је тада била већа агонија него сада када нам одлука о затварању званично саопштена. Ипак, мислимо да ће тај процес трајати. Идемо дан по дан, видећемо шта ће се десити. Оно што нам је недавно на састанку са синдикатима речено јесте да се дефинитивно још ништа не зна, али да ћемо минимум три месеца раније знати када ћемо остати без посла”, објашњава саговорница РТС-а.

Одлазак Дрекслмајера изазов за град Зрењанин

Градски челници кажу да је одлука "Дрекселмајера" да напусти Србију велики изазов и за град.

“Kао локална самоуправа, чинили смо све да обезбедимо инвеститорима повољне услове за рад, али глобална кретања, посебно у аутомобилској индустрији, нису нешто на шта можемо директно утицати. Сваки пад продаје аутомобила у свету рефлектује се на погоне попут 'Дрекслмајера'. Жалимо што се овакав послодавац повлачи из нашег града, али у исто време радимо на стратегијама за привлачење нових инвестиција и стварање нових радних места”, наводе из Градске управе града Зрењанина.

Подсећају да је ова компанија била кључни део развоја Индустријске зоне и значајан послодавац у Зрењанину, који је у једном тренутку запошљавао и више од 6.000 радника. Његово повлачење свакако ће утицати на привреду и тржиште рада у граду.

“У наредном периоду, градска управа ће блиско сарађивати са менаџментом компаније како би процес затварања погона протекао уз што мање негативних последица по запослене. Позивамо Националну службу за запошљавање да посебну пажњу посвети овим радницима и понуди им одговарајуће алтернативе на тржишту рада. Такође, очекујемо да ће и други послодавци, који имају потребу за квалификованом радном снагом, препознати стручност и искуство ових радника и пружити им нове прилике за запослење”, додају у Градскојо управи.

Шта Национална служба за запошљавање нуди радницима

У Националној служби за запошљавање у Зрењанину кажу да у претходном периоду није било озбиљнијих промена на тржишту рада и да су трендови такви да се број незапослених на евиденцији повећава на крају календарске године и током јанурара када се завршавају многи пословни циклуси. Ниже стопе незапослености бележе се током дугог и трећег тромесечја у години када су актуелни сезонски послови у грађевинарству, машинству, угоститељству, пољопривреди. Тренутно се на евиденцији ове службе налази 8.818. незапослених из средњег Баната, од којих је 4.408 из Зрењанина.

“Лицима која се пријављују на евиденцију незапослених могу се понудити услуге посредовања, у зависности од потражње радне снаге на локалном тржишту рада, као и међурегионалног посредовања на тржишту рада Републике Србије, као и сет активних мера, које укључују стручну и финансијску подршку за лакше и брже запослење”, наводе у Националној служби за запошљавање у Зрењанину.

Додају да је свака од активних мера, које обухватају програме додатног образовања и обука, програме запошљавања и предузетништва и програме подршке запошљавању особа са инвалидитетом, конципирана тако да доприноси унапређењу запошљивости одређене циљне групе на тржишту рада. Те мере биће понуђене и онима који без посла остану након затварања погона "Дрекслмајера".

“С обзиром на то да у индустријским зонама 'Багљаш', 'Елемир' и 'Ечка' послују компаније из области ауто-индустрије, очекивана је миграција ка овим пословима, где радно искуство у наведеној индустрији представља компаративну предност кандидата када прелазе у другу компанију. Такође, у претходном периоду, једна од специфичности локалног тржишта рада је било интензивније запошљавање лица са евиденције незапослених у производним погонима страних компанија, те је очекивано да се један број лица запосли и код ових послодаваца”, наводе у Националној служби за запошљавање у Зрењанину.

Kажу и да преквалификације, као и самозапошљавање, спадају у пакет активних мера, које могу бити опција за један број лица са евиденције незапослених.

Синдикати тврде да није лако пронаћи нов посао након отказа

У Асоцијацији слободних и независних синдиката се слажу да губитак посла већег броја људи утиче и на тржиште рада и на локалну заједницу. Подсећају да сви запослени који остану без посла имају право на новчану накнаду за незапослене што је велики притисак на фондове. Ово право остварују они који су били осигурани 12 месеци у континуитету или са прекидом 18 месеци.

“Губитак посла већег броја људи се одражава на локалну заједницу кроз мањи прилив у буџет, смањење куповне моћи становништва, већи притисак на Националну службу за запошљавање. Стране компаније у Србији су оствариле велике профите. У жељи да се покажу друштвено одговорне, ове компаније су неретко путем донација помагале локалну заједницу. Њиховим одласком и то престаје”, наводи Ранка Савић, председница АСНС-а.

Kаже да искуства са проналажењем новог посла често нису баш најбоља и да то није тако лако.

“Она зависе од старосне доби, квалификација, локалног тржишта рада и потреба за том врстом радне снаге. Старији радници се теже сналазе. Потреба за њима је мања и они по правилу годинама чекају на нови посао. Представници власти олако обећавају нове послове, у пракси то није тако. Шта да ради нпр. текстилни радник ако у тој локалној средини не постоји друга текстилна фабрика. Он може да иде на преквалификацију уколико постоји могућност запослења на другом месту. У пракси то често није изводљиво”, додаје.

Синдикати се, наводи, у случају отпуштања радника, пре свега, боре да запосленима буду исплаћене све заостале плате и да отпремнине буду веће од предвиђених.

“АСНС је предложио и формирање посебних социјалних програма за збрињавање ових људи у периоду тражења новог посла. Синдикат је у великој мери преузео социјалну функцију државе и пружа помоћ најугроженијим радницима. Многи од њих имају кредите и губитком посла долазе у огромне проблеме”, истиче Савићева.

Наша саговорница из "Дрекслмајера" каже да и она и њене колеге размишљају о новом послу, али да чекају да виде шта ће се заиста десити са компанијом у којој годинама раде.

“Размишљам и послу у другом граду. Чули смо и непотврђену причу да би, можда, неки други послодавац могао да уђе у те хале, да ће се радници проследити другом послодавцу. Kад дође заиста крај размишљаћемо шта, где и како даље”, објашњава.

У Градској управи кажу да је објекат у којем послује "Дрекслмајер" у приватном власништву и да град нема ингеренције да утиче на одлуке власника у вези са његовом будућом наменом.