Мали: Интензивни преговори о НИС-у, очекујем добро решење и ново одлагање санкција

Министар Синиша Мали се нада да ће бити новог одлагања санкција НИС-у.

"Преговори су веома интензивни, између руске стране, америчке администрације, као и наше владе", рекао је Мали.

Одговарајући на питање да ли о новом одлагању Мали је рекао да очекује да ћемо врло брзо наћи решење. Рок истиче 28. априла.

Није једноставна ситуација, оцењује министар Мали.

Ипак, наглашава да је чињеница да је НИС два пута добио продужење рока што, како каже, довољно говори у прилог томе да све три стране имају добру вољу да се нађе добро решење.

Компанија НИС поднела је у нови захтев Министарству финансија Сједињених Америчких Држава за издавање посебне лиценце којом се одлаже пуна примена санкција, као и да је циљ да се компанији омогући неометан оперативни рад и после 28. априла, што је рок предвиђен лиценцом издатом 28. марта ове године.

Како је саопштено из те компаније, у наредном периоду, упркос комплексним околностима, компанија НИС остаће посвећена наставку стабилног снабдевања домаћег тржишта свим врстама нафтних деривата и очувању социјалне стабилности запослених.

Компанија НИС подсетила је да је 14. марта Министарству финансија САД поднела и захтев за уклањање са СДН листе (Specially Designated Nationals).

"Фундаменти српске економије и даље чврсти"

Први потпредседник владе je изјавио у Вашингтону после састанака са реномираним рејтинг агенцијама, да су фундаменти српске економије упркос међународним тензијама и ситуацији са америчким царинама у свету, али и блокадама у земљи, и даље стабилни и чврсти.

Мали је после састанака са агенцијом "Standard and Poor's", која је прошле године Србији доделила инвестициони рејтинг, као и агенцијама  "Moody's" и "Fitch Ratings", у оквиру учешћа на пролећном заседању ММФ и СБ, рекао да Србија наставља да побеђује у ономе у чему никада није побеђивала, у економији, али да је важно да се живот у Србији што пре врати у нормалу.

"Ово годишње пролећно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке је у сенци глобалних тензија, поготово тарифа, односно царина од стране америчке администрације и према Кини, према Европској унији, према скоро свим земљама света, ту су и наставак рата у Украјини и тензије на Блиском Истоку. Дакле, све негативни фактори и изазови који дефинитивно утичу на стабилност и на прогнозу раста светске економије, није чудо да видите да је Међународни монетарни фонд снизио стопу раста светске економије за ову годину, Европске уније такође, а ту је и наша Србија", рекао је Мали.

Истакао је да ће Србија са 3,5 одсто пројектованог раста од ММФ ове године и даље бити међу топ три економије у Европи са највећим растом.

Он је додао да Србија има веома низак удео јавног дуга у БДП-у од 43,9 одсто, док је просек еврозоне скоро 88-89 одсто.

Навео је да Србија има више од четири милијарде евра на рачуну у овом тренутку.

"Дакле, све су то bufferу, резерве које имамо уколико се криза настави да можемо да реагујемо", истакао је Мали.

Изразио је наду да ће се сви, како је рекао, призвати памети, јер све што се дешава у Србији у овом тренутку, на неки начин, директно или индиректно, утиче на перспективу раста наше земље.

"Утиче и на планирано повећање пензија, плата, на нашу стабилност и што дуже то буде трајало, то ће бити већи проблем. Дакле, у овом тренутку фундаменти су ту, то је добро и даље ћемо расти брже од других, али опрез је неопходан и то је оно на чему инсистира Међународни монетарни фонд", рекао је Мали.

Мали је рекао и да Србија већ недељама ради са америчком администрацијом на теми царина које се тичу Србије, јер се српска методологија не поклапа са америчком.

"Живот у Србији што пре да се врати у нормалу"

Министар Мали је рекао и да су повећане плате у јавном сектору, осам одсто за све, а 11 одсто у просвети од 1. јануара ове године као и још пет одсто било од 1. марта.

"Пензије су расле 10,9 одсто, минимална зарада 13,7 одсто од 1. јануара, дакле расте нам животни стандард, никада веће плате и пензије нисмо имали, веома је важно само, још једанпут понављам, да се људи призову памети, да вратимо децу у школе, да вратимо студенте на универзитете, да људима омогућимо да нормално живе и раде, да нормално на крају крајева и троше, како бисмо и даље остали једна од три најбрже растуће економије у Европи", рекао је министар финансија.