Зима у априлу одложила сетву кукуруза

Стручњаци кажу да је много боље сачекати да се земљиште просуши и загреје, него да се жури са уношењем семена на парцеле, јер су и кукуруз и сунцокрет топлољубиве биљке. Због кашњења препоручују да се користе хибриди са краћим периодом вегетације. За разлику од прошле године када су средином априла све њиве Драшка Живковића биле посејане, ове године сетва кукуруза и сунцокрета није започета ни на једној његовој парцели.

"Скоро је половина априла, а ми имамо мраз, кишу, снег. Не можемо да радимо у оваквим условима. Оно што смо равнали није посејано, а сада је трава до колена. Чим будемо могли пробаћемо да сејемо, ако не будемо могли опет ћемо морати да радимо сетвоспремачима, да прскамо", каже Живковић, председник Удружења пољопривредних произвођача Општине Мало Црниће.

Из године у годину пољопривредници се суочавају са новим изазовима, а своје планове морају у ходу да мењају и прилагођавају.

"Ми смо планирали до сада да смо завршили сетву, а још је нисмо ни почели због времена. Ако је један дан лоше време није да ми не можемо да радимо један дан, већ не можемо бар три-четири дана. Прошле године је сетва кренула још у марту и сви су се надали добром роду, али је дошла суша и доста тога уништила. Можда је боље да сад буде лоше време, а да после буде кише и да имамо добре приносе", објашњава Живковић.

Осим времена које им овог пролећа не иде на руку, пољопривредници се жале и на недостатак новца и високе цене репроматеријала.

"Ђубриво је баш поскупело. Пред нову годину уреа је била 47-48 динара, а сада је 72-73 и кажу нема је. Ко није купио, сад и не може да купи. У Русији је 200 евра тона и даље. Нико не објашњава што је толико скупље код нас", каже Живковић и наглашава да не памти да је паритет семенског и меркантилног кукуруза икада био као што је сада.

"Убијају нас цене. Стварно не знам, али мислим да је сељак толико луд да толико воли земљу да је ради и на своју штету. Само тако оправдам опстанак српске пољопривреде. Нико у свету то не ради. Сви гледају математику и ако немају зараду окрећу се нечем другом. Ми и даље не", наводи Живковић.

Кукуруз не треба сејати пре него што се температура земљишта не устали на бар десетак степени

Стручњаци се слажу да су тренутне временске прилике практично онемогућиле екстремно ране и ране рокове сетве кукуруза. Ипак, верују да ће трактори и сејалице, бар на квалитетнијим земљиштима наредних дана ући у њиве.

"На тежим земљиштима и плављеним теренима сетва ће каснити. Морамо имати на уму да је кукуруз топлољубива биљна врста и треба стрпљиво сачекати да се температура сетвеног слоја земљишта устали на минимално десетак степени. Исто тако треба повести рачуна да се превлажена земљишта довољно просуше како би се могла обавити квалитетна предсетвена припрема која је веома важан предуслов за прецизну сетву, а која има велики утицај на ницање и клијање кукуруза", каже др Жељко Каитовић са Института за кукуруз Земун поље.

Сматра да је домаће тржиште одлично снабдевено хибридима кукуруза свих ФАО група зрења.

"То је значајан потенцијал и то омогућава правилан избор хибрида како његовој намени гајења, тако и условима. У том смислу и свако кашњење сетве се може решити избором раностаснијих хибрида до ФАО групе зрења 200, 300, 400 у зависности од дужине кашњења", објашњава Каитовић.

Ове године ће се нешто мање сејати кукуруз и соја

Кукуруз ће и ове године у сетвеној структури заузети највеће површине у Србији. Ипак, стручњаци верују да ће овим усевом бити засејано мање хектара него лане.

"Структура сетве највише зависи од тога како је поједина биљна култура дала принос у прошлој години. Ми смо прошле године имали добар принос пшенице. Ту мислим на хектарски принос, иако је било мање посејане пшенице, неких 550.000 хектара. Тај добар принос је утицао да се ове године повећају површине под пшеницом и она је заузела око 600.000 хектара. Готово сам сигуран да ће пољопривредници смањити површине под кукурузом и сојом, који су најлошије поднели услове суше и недостатке влаге", објашњава Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

Вишемесечан недостатак падавина током лета солидно је поднео сунцокрет, па треба очекивати да површине под овом културом буду нешто веће него прошле године.

"Верујем да ће кукуруза бити око 900.000 хектара, а прошле године смо имали више од 950.000 хектара. Соје ћемо имати негде око 200.000 хектара у односу на прошлогодишњих 230.000 хектара. Мислим да ће сунцокрет скочити на 250.000 хектара. То су прелиминарни подаци са терена који се тичу расположења пољопривредника шта ће сејати", тврди Галетин.

Будући да су лета све топлија и сушнија, прилагођавање производње тим условима је неминовно. Како сушу пољопривредници не могу да победе, морају да пронађу начин да смање потенцијалну штету. То им омогућавају заливни системи.

"Ми смо и даље на зачељу Европе када су у питању заливни системи. Наводњавамо око 1,5 посто површина. Да би могао да инвестира у ове системе, пољопривредник мора да има финансијски капацитет да уложи у нешто што ће се исплатити за 15-20 година. У тренутним околностима многи произвођачи не примењују ни пуну агротехнику, јер немају новца, а не још да инвестирају. То држава треба да препозна и да ту помогне. Неке од хитних мера за ово пролеће су куповина хибрида из раније групе зрења, примена пуне агротехнике, ђубрење", објашњава Галетин.

Најважнији савет стручњака произвођачима за ово пролеће је да имају довољно стрпљења. Да сачекају да се створе услови како би се предсетвена припрема добро одрадила и како би се земљиште довољно загрејало да се у њега положи семе. Једино тако могу да очекују добро клијање и ницање.