Станић: Мале српске компаније које извозе у САД у опасности због царина

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије (ПКС), каже да су највећи домаћи извозници погођени новим америчким царинама на састанку у ПКС изнели своје проблеме и ставове поводом овог случаја.

"Ми смо у ПКС, као и целокупна стручна економска јавност, доживели шок 2. априла увече када смо сазнали како ће изгледати те драстичне мере. Одмах смо реаговали и прикупили информације које су се мењале, практично, из сата у сат. Још увек немамо комплетне податке, али очекујемо да ће сутра стање бити познато", каже Станић.

Према његовим речима, ПКС је окупила најзначајније извознике из области аутомобилске, металске, хемијске и наменске индустрије, који су редом изразили дубоку забринутост због новонастале ситуације.

"Ово је нешто што је заиста потресло цео свет. Одмах су реаговале берзе, и то на начин каквог није било од марта 2020. године и почетка пандемије. Још увек нико није у потпуности свестан шта се заправо дешава у Америци, нити какве ће последице имати одлуке администрације у Вашингтону", наводи саговорник РТС-а.

ПКС, помоћник српске дипломатије

Док неке земље показују спремност на уступке, друге, попут Кине, најављују и уводе реципрочне мере. Србија, истиче Станић, дипломатским каналима настоји да се њен положај сагледа на реалан начин.

"Делегација Србије, потпомогнута и информацијама Коморе, спрема се како би што боље представила позицију наше државе. Циљ је да нас америчка страна сагледа реалистичније и да се положај, у том смислу, поправи", уверава Станић.

Када је реч о финансијским последицама, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС наводи да је ситуација веома сложена, посебно за мале и средње компаније, које великим делом зависе од америчког тржишта.

"Нисмо сигурни како ће се третирати роба која је већ на путу ка Америци. Уколико би била оптерећена царином од 37 одсто, позиција тих фирми би била неодржива. Тешко би могли да конкуришу произвођачима из саме Америке", закључује Станић.

Наглашава да велике компаније имају капацитет да краткорочно апсорбују губитке, али да би се мале, које и до 50 одсто извоза усмеравају ка Америци, нашле у тешкој ситуацији.

"Имају велики проблем и без одређене подршке државе не би могле да опстану на тржишту. Биле би потпуно елиминисане", указује саговорник.

Царине као преговарачки адут

Станић наводи да компаније већ трпе штету, пре свега у домену потенцијала који је везан за уговоре са америчким партнерима.

"Већ сада се разматра где ће завршити роба која је на складиштима, а намењена је америчком тржишту – од сировина и полупроизвода до компоненти за грађевинску индустрију", каже Станић.

Једна од дилема јесте и на кога ће се прелити додатни трошкови – на купца, трговца у Америци или произвођача у Србији.

"Чим добијете нагло повећање царина, као што је ово које се најављује и које је практично почело да се реализује, не можете да затворите ту финансијску конструкцију одржавања пословања на тако захтевном тржишту попут америчког", објашњава Станић.

Ситуацију додатно отежавају бирократске недоумице – од непотпуних информација до различитих тумачења.

"Наилазимо на различита тумачења око тога како ће се третирати поједине групе роба – да ли ће царине бити 25 одсто, или ће се додавати на раније мере, па ће доћи и до 37 одсто", указује на проблематику Станић. 

Напомиње да су царине уведене као "преговарачки адут".

"Изнете су да би побољшале америчку позицију у трговинским преговорима. Ако неке земље прихвате уступке у виду бољег третмана америчке робе, могуће је ублажавање мера", истиче Станић.

Геополитички вртлог

Станић оцењује да је Кина једина земља која је до сада отворено поручила да ће узвратити у потпуности, наглашавајући да се тиме тестира и њена политичка позиција у свету.

"Кина жели да буде препозната бар као друга светска сила – ако не као равноправна са Америком, онда сигурно у рангу иза ње", анализира глобалну ситуацију Станић.

Када је реч о каналима комуникације, ПКС је, истиче, у сталном контакту са америчким партнерима и амбасадом САД у Београду.

"Први дан након објављивања одлуке, Комора је кроз своје канале комуникације ступила у разговоре о томе како се сада третира српска роба у Америци", наводи Станић.

Објашњава да, иако дипломатија формално води преговоре, ПКС пружа техничку и информациону подршку, користећи своје везе са српским и америчким компанијама.

"Наша дипломатија је у последњих пет или шест година изградила озбиљне контакте са америчком страном. Позиција САД према Србији се променила у позитивном смислу и држава ће бити лидер у овим преговорима", закључује Бојан Станић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.