Америчка царинска формула збуњује и пријатеље и непријатеље – које су последице по српску привреду

У формули чији крајњи резултат треба да буде опоравак америчке економије, и даље много непознатих. Увозним царинским стопама и после три дана подједнако су збуњени и пријатељи и непријатељи.

За пријатеље су Американци наменили "само" 10 одсто царина, иако доказани савезник, Европска унија је добила царине од 20 одсто.

Србија је "фасовала" три процентна поена већу царину од Кине, због које је царински рат и почео. Ако се нешто не промени, од априла бисмо на 10 одсто основне царине могли да плаћамо још 37 одсто.

Америчка администрација је израчунала да је то половина царине коју Србија наплаћује Сједињеним Државама.

"Прво сам се питао како може да се примени кад ми имамо дефицит у трговини, међутим, кад сам погледао америчке податке, слика је потпуно другачија. Испада да ми имамо неки суфицит", каже професор Економског факултета Предраг Бјелић.

Објашњава да то, на пример, коинцидира са извозом Фијатових аутомобила.

"Ми тај извоз књижимо као извоз у Италију, па онда Италија то извози, а вероватно Америци то књиже по пореклу као увоз из Србије.

Чак четири пута су подаци о нашем извозу већи у америчкој статистици него код нас", истиче професор Бјелић.

Шта "дивно" може Србија да понуди САД да је умилостиви

По којој год формули да их је израчунао, амерички председник оставио је могућност смањења царина ако му друга страна понуди нешто, како каже – "дивно".

Шта би то могло да буде у случају Србије, у понедељак ће извозници разговарати у Привредној комори. Стручњаци се прибојавају да акција води од либералне ка протекционистичкој доктрини.

"Последице су: мањи потенцијал економског раста на глобалном нивоу, пораст цена, нови инфраторни притиси, не морају они бити тако велики као што су били 2022/23. године. Али чињеница да ће поскупети трошкови производње, што ће оптеретити конкурентност оних земаља које су и зависне од увоза, али свакако и извозно оријентисане", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Наглашава да ће у овом случају то погодити посебно европску привреду која, како каже, на неки начин поред тога што је морала да одустане од енергената из Русије и да смањује зависност од кинеског тржишта, барем према званичној политици коју је Брисел декларисао, сада се поставља питање на који начин и где ће пасирати ту робу, истиче Станић.

"Већа конкуренција, тежа продаја, мања тражња"

Нинко Тешић, генерални директор Ваљаонице Севојно, наглашава да ће више робе остати у Европи, већа конкуренција биће и у Србији, теже ће се продавати, а биће и мања тражња.

"Имаћемо ниже цене, то је оно што ја очекујем и што се већ види и без ових царина, а камоли са царинама", каже Тешић.

Србија је прошле године у САД извезла робу вредну 620 милиона евра. Продали смо ИКТ услуге за 1.800.000 и тиме остварили плус у размени од чак 1.400.000 евра.

Зато је, кажу стручњаци, важно фокусирати се на ту делатност као и на привлачење америчких инвеститора попут Мајкрософта и Ен-Си-Ара.

"Што се тиче америчких инвестиција оне ће сигурно застати у овом периоду. Али сва привредна активност управо због те несигурности у првом тренутку ће застати да виде шта се дешава. Пошто је велика неизвесност. Али управо те америчке инвестиције које не само у Србији него после Другог светског рата се шире по читавом свету су узрок да многе ствари које се извозе у Америку су у ствари амерички производи", каже Бјелић.

Случајно или намерно, Трамп се није изјаснио о томе да ли настављају да важе стастуси преференцијалних царина за земље у развоју.

Захваљујући том статусу, Србија је од 2003. године имала два до три одсто нижу царину од оних које су важиле за развијене земље.