"Дан ослобођења", дан економског помрачења – Трампова економска присила збуњује и Азијате и Американце

На снагу су ступиле нове, опште познате Трампове царине и док су у земљи која је њихова највећа мета, Кини, исте очекивали и за њих се годинама спремали, прави шок захватио је пословне људе, берзе и политичаре у земљама војно-политички блиским САД, попут Јапана и Републике Кореје, које су очекивале да ће бити поштеђене, не само због свог геополитичког значаја за Вашингтон већ и крупних улагања које су извршиле у америчку привреду и велике жртве које су поднеле да би удовољиле стратегији Беле куће усмерене на економско одвајање од Кине.

Кажњени и савезници

Амерички савезници Јапан и Република Кореја (након увођења царина на аутомобиле и производе од челика и алуминијума) "почашћени" су новим (Збуњеност у Токију – Трампове царине на аутомобиле главобоља за пословне људе и политичаре), општеважећим таксама од 24, односно 25 посто упркос џиновским инвестицијама у САД у прошлости и својим обећањима о новим улагањима вредним више десетина милијарди долара. 

Владе у тим далекоисточним државама схватају да због велике стопи зависности од америчког тржишта и војске не могу себи да дозволе да уђу у отворени царински рат са САД, те су збуњене, јер мере које су замислиле – нова крупна улагања у америчку привреду и куповине америчког природног гаса – нису убедиле Трампа да их изостави из свог плана о увођењу нових тарифа (Магичне Трампове тарифе – још једна огромна инвестиција са Далеког истока мотивисана жељом да се заобиђу нове царине).

Збуњеност и немоћ се може видети у, чини се, јаловом деловању јапанске владе, на пример. Све што је она могла да учини у сусрет новим тарифама је било да објави да ће покушати даље преговоре са Американцима, да ће послати своје бирократе у домаће фирме и локалне управе да их боље информише о висини, распону и последицама нових царина, те оформити тела која ће прикупљати информације о претрпљеној штети и разматрати шта да се учини.

Велико изненађење влада и на Тајвану (тарифе у износу од 32 одсто), који је у протеклих неколико година уложио фантастичних 65 и најавио додатних 100 милијарди долара у изградњу фабрика савремених полупроводника у САД, али и у Вијетнаму (чак 46 посто), Тајланду (34 одсто) и Камбоџи (49 процената), које је Вашингтон, може се рећи, исправно идентификовао као државе у које се селе кинеске компаније у жељи да избегну тарифе уведене против њихове земље. 

Међутим, Вијетнам и Тајланд су и највеће инвестиционе дестинације америчких савезника Републике Кореје, Јапана и Тајвана, који у протеклих пет година, управо под притиском из Вашингтона, напуштају Кину како би избегли америчке тарифе на кинеску робу и удовољили америчкој политици економског раздвајања од ње, односно стварања комплетних ланаца снабдевања независних од утицаја владе у Пекингу. 

Амерички савезници су тако доживели двоструки ударац, што потврђује истинитост старе ироничне примедбе која се приписује америчком дипломати Хенрију Кисинџеру, да је бити непријатељ Сједињених Држава опасно, а бити пријатељ – фатално. 

Сам председник Доналд Трамп, међутим, недвосмислено је објаснио логику иза овог економског кажњавања савезника – по њему, управо су пријатељи ти који су протеклих деценија највише економски искоришћавали САД. Када је реч о Јапану и Републици Кореји, њих амерички пословни кругови већ дуго година оптужују за бројне нецаринске баријере и другу нефер праксу, попут манипулације вредношћу домаће валуте и државних субвенција за предузећа.

Да ли су Трампове САД економски силеџија?

Но, можда највеће изненађење у Источној Азији и САД представља у Европи мало познат предлог бирократа Трампове владе да се, ради стимулације посустале домаће бродоградње, уведе такса од милион и по долара за сваки брод којим управљају кинеске компаније и који пристане у америчке луке, што је, заправо, још један начин да се даље отежа кинески извоз и, применом онога што би се могло сматрати чистом силом, од Кинеза "исцеди" још новца за дефицитарну америчку касу. 

Нешто старији и у источноазијске прилике упућени читалац можда ће приметити да овде није реч о преседану јер су технолошки немоћни Американци пред поплавом јефтиних, квалитетних јапанских аутомобила почетком осамдесетих година прошлог века претили истим грубим триком – да ће оптеретити сваки брод накрцан возилима јапанског порекла ванредном глобом од милион долара по дану проведеном у америчким лукама. 

Овог пута, поменута бродска глоба долази поврх високих царина – док за сву кинеску робу, као и за друге земље, важи основна такса од десет процената, не треба заборавити да је на њу недавно уведено додатних 20 посто, а сада још 34, као и да САД од времена Бајденове администрације већ спроводе тарифу од 50 посто на кинеске полупроводнике и чак 100 посто на електрична возила.

Да ли Трампова економска политика према Кини садржи самоубилачке елементе?

Но, када је реч о шоку, нарочито у самим САД, по извештавању источноазијских медија као што је јапански Никеи Азија, чини се да је највећи онај везан за консултације унутар Трампове владе да се са по милион или милион и по долара оптерети сваки брод који су произвели Кинези и који пристане у неку америчку луку без обзира на то ко је његов власник. 

Када се има на уму да су Кинези највећи произвођачи бродова на свету, да су прошле године изградили више од хиљаду пловила способних да изађу на отворено море, односно океан, а читаве САД мање од десет, јасно је да је немали број бродова у власништву америчких трговачких компанија изашао из кинеских бродоградилишта!

Отуд је лако разумети вапај америчких фирми, од којих неке отворено изјављују да ће их глоба од милион долара по пристајању брода кинеског порекла у америчке луке сместа отерати у банкрот, а друге изражавају неверицу, говорећи да мора да је реч о некој грешци и наглашавајући да у време када су куповале кинеске бродове нису постојале међудржавне политичке и економске трзавице и рестриктивна политика која се спроводи сада.

"Дан ослобођења", дан економског уништења

Трампов "историјски Дан ослобођења" кроз увођење царина, којим су дефинитивно торпедирани и сви досадашњи споразуми о слободној трговини са САД, у источној Азији се доживљава пре као дан помрачења, када се пошло у пропаст, у парализу и одумирање економске размене, која се уз мало мудрости могла избећи. 

У атмосфери опште неизвесности, када се различити институти својски труде да утврде које ће области привреде бити највише угрожене, колико процената ће се смањити бруто друштвени производ које земље региона, колико људи ће изгубити посао и колико порасти цене, већ сада је јасно да ће источноазијске економије у будућности бити више упућене једна на другу и да би Трампове тарифе заправо могле да преокрену процес економског одвајања од Кине, јер ће привреде Јапана, Републике Кореје, Тајвана и земаља АСЕАНА морати да на овај или онај начин нађу алтернативу за губитак (дела) америчког тржишта.