Припреме за пролећну сетву у пуном јеку, велики произвођачи траже веће субвенције

Припреме за пролећну сетву у пуном су јеку. Обавиће се на око два милиона хектара земљишта. Агроекономски аналитичар и некадашњи директор Продуктне берзе Нови Сад Жарко Галетин истиче да ће пољопривредници посејати значајно мање кукуруза и соје, будући да је њихово место у јесен заузела пшеница.

"Њу смо посејали на 15 одсто већој површини него лане, јер се показала најотпорнијом на сушу", каже Галетин.

На питање да ли је решење за повећање продуктивности српске пољопривреде у томе да се повећа праг за субвенције по хектару које се сада добијају за до 100 хектара земљишта, каже да не верује у оправданост такве мере.

"Моје дубоко убеђење је да то није лек за српску пољопривреду. Ми имамо око 508.000 регистрованих пољопривредних газдинстава. Газдинства са преко 100 хектара чине 0,3 одсто у броју укупних газдинстава, али тих 0,3 одсто обрађује 17 одсто земљишта. За субвенције по хектару тренутно се издваја око 35 милијарди динара из аграрног буџета. Ако би и велики добијали ту субвенцију, то би захтевало додатне три и по милијарде динара, чак 10 одсто од укупне вредности", каже Галетин и додаје да би то вероватно довело до тога да се субвенције са 18.000 динара по хектару смање на око 14.000 динара по хектару", наводи саговорник.

Истиче да у томе не види решење, јер, како наводи, велики произвођачи имају много лакши приступ капиталу.

"Имају лакши приступ и тржишту набавке и тржишту продаје. Тако да они имају перспективе које мали произвођачи немају", закључује Галетин.

Према проценама америчког министарства пољопривреде, кукуруз и пшеница ће ове године имати мању претпостављену производњу од претпостављене тражње.

"Што би могло да утиче на то да залихе буду најниже у последњих 10 година", сматра Галетин и наглашава да ће то довести до пораста цена ових култура на светском тржишту.

Наводи да се може очекивати да ће се пораст цена на светском тржишту прелити и на наше, али да је у овом тренутку немогуће израчунати за колико.

Ове године пшеницу Србија је посејала на више од 600.000 хектара, за разлику од прошлогодишњих 550.000 хектара. Под кукурузом ће бити више од 900.000 хектара. Под сунцокретом ће бити око 250.000, сојом 200.000, а шећерном репом 45.000 хектара обрадивог земљишта.