Тржиште рада у Србији – поједине професије замиру, занати на цени, програмери и менаџери и даље међу најтраженијима

Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Милан Боснић каже да је тражња за шивачима категорија која може осликати разне ствари у једном друштву – стање у привреди, економији, демографији, школству и просвети. Може, сматра, и указати како је једна држава котирана на основу доминантних занимања.

Боснић истиче да, као и свако друго тржиште, и на тржишту рада важе закони понуде и потражње. Они који се баве дефицитарнијим занимањима у бољој су позицији на тржишту и могу боље да испреговарају услове рада, констатује Боснић.

Са друге стране, напомиње да за грађане чија занимања нису толико тражена и поседују вештине које у неком тренутку нису на цени, постоје програми Националне службе за запошљавање за преквалификацију и стицање вештина које су тражене и плаћене на тржишту.

Говорећи о потражњи за услугама шивача, Боснић каже да је и свест послодаваца таква да они сматрају да им те жене нису толико корисне и интересантне.

Наводи да НСЗ покушава да то промени, и укаже да те жене имају велики потенцијал и капитал који треба искористити и на нивоу друштва.

Боснић: Нискообразоване жене и особе с инвалидитетом угрожени

На питање које жене старије од 45 година не добијају послове иако се нуди толико слободних места, Милан Боснић каже да ту не спадају високообразоване.

"Реч је о нижеобразованим женама које чекају запослење преко пет или десет година, које немају завршену основну школу, или су полуквалификоване. Ту спадају и жене нарушеног здравља, као и особе са инвалидитетом", наглашава Боснић.

Наводи да се послодавци радије одлучују да им дају отказе него да их приме на посао.

Према његовим речима, потребно је да се подигне свест о њиховим капацитетима.

"Када говоримо о женама које су биле економски неактивне, а водиле су рачуна, рецимо, о неком пољопривредном домаћинству са више чланова, морамо да истакнемо да те жене, између осталог, поседују изузетне менаџерске капацитете", наводи директор Националне службе за запошљавање.

Атанацковић: Замиру занимања у текстилној индустрији

На питање због чега се жене у петој деценији теже запошљавају од мушкараца, представник Уније послодаваца Небојша Атанацковић каже да је послодавцу најважније да се одређени посао заврши што ефикасније, да добије најбољи резултат, а не ког је пола кандидат.

"Да ли ће неко лакше наћи посао или не, зависи пре свега од потреба и захтева послодавца. Традиционално, жене већ низ година нису биле заинтересоване за одређена занимања из неких чисто физичких разлога", додаје Атанацковић.

Наводи да су код нас занемарени послови у текстилној индустрији, будући да та привредна грана код нас замире.

"Раније су многе текстилне фабрике са великом помпом отваране и учиниле су заиста много за локалну самоуправу, која је на тај начин решавала запошљавање више стотина људи. Али, тај посао као посао замире у Србији јер ми нисмо земља која производи неопходне сировине за ту индустрију и на нас се више не рачуна", објашњава Атанацковић.

Преквалификација и пад мотивације код незапослених

Милан Боснић каже да су преквалификације најтраженија делатност Националне службе за запошљавање.

"Али, да би НСЗ неком помогао, пре свега, та особа треба да покаже вољу да јој се помогне. И врло често код особа које неко време нису на тржишту рада, или се налазе у неповољном положају у смислу да то што они знају нико не тражи, имају проблем са мотивацијом јер су обично неколико пута покушали негде да се запосле и нису успели", наводи Боснић.

Зато, како истиче, НСЗ ради и на мотивацији незапослених и на обуци како да се на најбољи начин и у најбољем светлу прикажу када оду на разговор за посао.

Ради се са њима на томе како да направе квалитетан си-ви на основу кога ће их неко позвати на разговор, и након тога на разговору да се покажу у најбољем светлу.

Програмери, менаџери и економисти и даље су међу најтраженијима.

Дефицитарна занимања и јаз у зарадама међу запосленима сличног образовања

Небојша Атанацковић каже да послодавци имају пуно проблема у потрази да пронађу кандидата који им је потребан за одређени посао, и истиче да је тек сад дошао до значаја и сам појам тржиште рада.

"Тржиште рада је постојало увек, међутим, оно тек у овом времену има своје право значење. Наиме, с једне стране, с обзиром да постоји велики број занимања у којима је врло тешко наћи раднике јер их просто нема. С друге стране, наша привреда је у изузетно тешкој ситуацији зато што мора да за одређена занимања, издваја значајно више новца од просечних примања", указује Атанацковић.

Стога су, каже, разлике у зарадама међу запосленима врло сличног образовног нивоа, врло велике.

Истиче да је и велика конкуренција међу самим послодавцима. Када нема радника одређеног профила, онда се мора платити више, али их чак ни тада нема довољно па се радна снага увози из Азије.

"Међу њима нису само физички радници, него и врло образовани људи који се нуде за важна радна места", закључује Атанацковић.