Због раног цветања воћака, Србију чекају нови изазови - мразеви могу уништити род

Готово десетак дана пре него што је то уобичајено, ране сорте воћака у Србији су процветале. Воћари и стручњаци упозоравају да би мразеви који су најављени за наредни период могли да направе озбиљне штете у воћњацима широм земље. Подсећају да је прошле године због мраза у априлу род био смањен за око 150.000 тона различитог воћа, а да је то само једна у низу лоших година у воћарству. Због тога би, кажу, држава требало да подстиче и помаже набавку савремених система заштите воћака од мраза.

У воћњаку Жарка Дамљановића ране сорте воћака су процветале. Међутим, ти цветови су овом домаћину донели само бригу и стрепњу, јер се наредних дана најављују ниске температуре.

"Кајсија је у пуном цвету, тако да ови мразеви који се најављују могу да буду катастрофални. Постоји могућност да буде оштећење и до 100 одсто. Исто је и код осталих воћки, поготово код раних сората трешње која је осетљива на мраз. И пупољци на јабуци су се доста развили. У воћњацима који су ближи реци, који су у котлинама, такође, постоји могућност за огромна оштећења", каже Жарко Дамљановић, воћар из чачанског села Миоковци.

Стручњаци кажу да је вегетација у воћкама у читавој Србији поранила, иако смо ове зиме, за разлику од прошле, имали периоде са ниским температурама.

"У читавој земљи дошло је до цветања кајсије и раних сората шљиве и трешње. Вишња је прилично започела процес бубрења пупољака и цветање. Оно што је иницирало кретање вегетације јесте мала количина падавина током зиме. Мразеви током ноћи и у раним јутарњим часовима су додатно исцрпљивали те мале залихе влаге у земљишту. Да је било влаге, она би смањила претерано загревање због температура које смо имали у претходном периоду и не би тако брзо и експлозивно дошло до кретања вегетације", објашњава Александар Лепосавић са Института за воћарство Чачак.

Одређене мере, наводи, су само делимично могле да одложе цветање воћки.

"Резидба зна да успори вегетацију за седам до десет дана. Исто тако различити начини одбијања инфрацрвеног зрачења су могли да утичу на одлагање вегетације. Једна од најпростијих мера је кречење стабала", додаје.

Због неповољног времена изостало опрашивање код воћака

Још од 2012. године, од када прати утицај климатских промена на воћке, воћари у Србији се суочавају са позним пролећним мразевима, каже професор Зоран Кесеровић. Цветање је ове сезоне, објашњава, поранило десетак дана у односу на просечне године, али је, истовремено, почело десетак дана касније у односу на прошлу.

"Ове године имамо два проблема. Један што сада у време цветања није било лета пчела, нема бумбара, слабо је опрашивање и то ће утицати на смањење количине плодова. С друге стране може да се деси да ниске температуре оштете воћке, пре свега, кајсију", наводи проф. др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Како заштитити воћњаке

Један од начина да се заштите воћњаци од оштећења, подсећа на своју препоруку, јесте да се одређене воћне врсте и сорте саде тамо где им одговарају агроеколошки услови.

"Код кајсије су, рецимо, многи произвођачи почели да саде неке сорте које су водеће у Италији и Шпанији, али те сорте нису за наше услове јер имају кратак период зимског мировања, рано цветају и онда веома често долази до измрзавања", објашњава он.

Савремени системи за заштиту од мраза су скупи и троше пуно воде и енергије

У наредном периоду воћари треба да прате савете струке и да покушају одређеним мерама да смање утицај мразева на воћке. Један од најјефтинијих и најстаријих начина јесте задимљавање.

"Бале сламе се распореде на сваких пет до десет метара око воћњака и онда чим се температура спусти на минус један, минус два степена оне се пале и тај дим може донекле да штити воћке", каже професор Кесеровић.

Како то раде развијене земље

У развијенијим земљама воћари користе далеко савременије системе заштите.

"Постоје фрост бастери којима се убацује топао ваздух у круну воћке. Ту је и анти-форст систем орошавања који има мало произвођача код нас и који штити воћке до минус шест, минус седам степени. У Шпанији, Португалији, Бугарској, Румунији користи се и најновији спаг систем. Он ради на принципу једног торња који је висок 11-12 метара који на себи има елисе које топли ваздух из горњих делова убацује у доњи. Штити воћке на температурама до минус черирти степена, а ако се ставе и грејачи може заштитити и до минус 6. Овај систем још не постоји у Србији", објашњава.

За набавку савремених система заштите потребна су значајна средства, али је проблем и то што у неким деловима земље за поједине нема услова за коришћење.

"Произвођачи су у последњих неколико година, поготово воћари, у прилично незавидној ситуацији што условљава степен инвестирања, тако да веома мали број људи поседује те савремене анти-фрост системе. То је један од најефикаснијих система за орошавање који захтева изузетно велике количине воде", објашњава Александар Лепосавић.

"Орошиваче врло мали број воћара у мом крају има могућност да користи. Само они који су у близини неке реке. Наш терен у Миоковцима нема воде, а нека могућност протока у артерским бунарима је 20 до 30 литара воде у минути. То су мале количине које нису довољне за орошавање", каже воћар Жарко Дамљановић.

Србија због мразева губи између 60 до 150 милиона евра

Због касних пролећних мразева Србија на воћу годишње губи између 60 и 150 милиона евра. Само прошле године у Шумадији и западној Србији мраз у априлу "обрао" је око 150.000 тона воћа. Због тога је веома важно да држава помогне воћаре кроз премије осигурања, јер се тренутно само седам посто газдинстава осигурава, кажу стручњаци.

Такође, препоручују и давање подстицаја за набавку анти-фрост система, као и прављење неколико пилот огледа са спаг системима како би се произвођачи у нашој земљи уверили у његову ефикасност.