Необуздано профитерство, непатриотски чин – да ли је Трамп нанео први озбиљан стратешки пораз Кинезима

Хонконшки гигант "ЦК Хачинсон", који се бави управљањем и развојем лучких терминала и услуга, продао је почетком овог месеца америчком конзорцијуму који предводи монструозно богата и политички моћна корпорација "Блекрок" своје власништво у лукама на обе стране Панамског канала, као и још 199 везова за бродове у 43 друге луке у 23 државе света, за укупно 22,8 милијарди долара.

Реч је пословном потезу са готово несагледивим геополитичким последицама, који озбиљно нарушава примат Кине у поморској логистици, отежава и поскупљује њен извоз, те брише тешко освојено присуство кинеског капитала у "америчком дворишту" Панами, чији је канал не само стратешки наважније поморско саобраћајно грло за САД, већ и за Кину и друге велике економије Азије, када је у питању њихов извоз на источну обалу САД, у Бразил и западну Африку.

"ЦК Хачинсон" је див у власништву породице хонконшког тајкуна деведесетшестогодишњег Ли Кашинга, која се, чини се, одлучила да распрода свој бизнис у иностранству и ужива у стеченом богатству.

Уносна капитулација која штети кинеској држави?

До тренутка продаје, предузеће "Хачисон портс", у саставу холдинг компаније "ЦК Хачисон", било је највећи светски инвеститор у луке, као и највећи светски оператер лука, присутан у 53 таква поморска упоришта у 24 државе, укључујући ту и Кину.

Представници те компаније саопштили су да су се при продаји руководили искључиво економским мотивима и да су имали више понуда, од којих су одабрали најповољнију.

У то објашњење, мада у њему вероватно има доста истине, многи у Кини, па и остатку Источне Азије, снажно сумњају због тајминга и околности продаје, односно, чињенице да је она дошла непосредно након жестоких јавних притисака новоизабраног америчког председника Доналда Трампа, који је претио преузимањем Панамског канала и владу Панаме оптуживао за превисоке бродске намете и политичку наклоност према Кини, те након посете новог америчког државног секретара (министра спољних послова) Марка Рубија престоници Панама ситију.

Једноставно речено, многи политички коментатори у Источној Азији верују да се руководство кинеске (хонконшке) компаније уплашило да би, услед директне војне интервенције или поморске блокаде САД, физички могло да изгуби своје интересе у Панами – власнички удео од чак 90 посто у фирми која управља лукама Балбоа и Кристобал на Пацифичком, односно, Атлантском океану (или, прецизније речено, Карипском мору).

Лични интереси и геополитичке последице

И без таквог драматичног развоја ситуације, просто због претњи које су долазиле с највиших инстанци у Вашингтону, конгломерат "ЦК Хачинсон" је протеклих месеци губио на тржишној вредности.

Након продаје панамских лука, међутим, акције компаније су скочиле за читавих 24 посто, па је јасно да је породица Кашинг учинила најбоље што је могла за себе, при том се не осврћући на стратешке геополитичке последице које та трансакција, једна врста исплативе економске капитулације, има по кинеску државу.

А она је не само одједном изгубила упоришта за извоз у 23 земље света, одскочну даску за трговину на америчком континенту, већ и једну врсту економско-политичког клина који јој је омогућавао присуство у западној хемисфери, на коју геополитичко од право од 19. века полажу САД.

Штавише, кинеско власништво је прешло право у руке највећег геополитичког такмаца, с којим Пекинг води тихи војни и гласни економски, пропагандни и кибернетски рат.

Шаховска партија светских сила

Отуд није чудно да су листови блиски владајућој Комунистичкој партији Кине из Хонг Конга и оближњих градова Макао и Гуангџоу осули паљбу по њој оптужујући је за недостатак патриотизма, профитерство и кукавичлук, те коментарисали да би приватне компаније требало да следе пример државе и одупру се америчком уцењивању и малтретирању.

Саме луке Балбоа и Кристобал (продате за 19 милијарди долара) нису једине које се налазе у непосредној близини Панамског канала, будући да постоје још три, али су врло значајне, јер у њих свраћа готово 40 процената саобраћаја који прође кроз ту поморску саобраћајницу дугу 82 километра, чија је изградња завршена 1914. године. 

Њихова "предаја" америчком капиталу, и то оном за који се зна да је способан да мења владе и покреће ратове, може се сматрати првим значајним тријумфом Трампове администрације у економско-технолошком рату са Кином, у великој геополитичкој игри које те две силе играју на шаховској табли планета Земља.