Нови аутомобили све траженији у Србији, али половњаци и даље доминирају

И док се у свету бележи рекордна продаја електричних аутомобила, прошле године и поред субвенција државе, удео аутомобила на електрични погон свега је један одсто у укупном броју продатих возила.

Просечне цене половних аутомобила у Србији током 2024. порасле су за 4,2 одсто у односу на годину пре.

"Остварили смо један добар пословни резултат, продато је 27.862 нова путничка аутомобила и то је раст од 10 одсто у односу на 2023. годину. Када су у питању лака комерцијална возила, ту имамо мало већи раст од 18 одсто. Занимљив је и податак да ова бројка премашује број из 2019. године", каже Борис Ћоровић, гнерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова.

Александра Ђурђевић, председница Асоцијације увозника возла и делова, указује да важно поправљати сегмент електрификованих возила.

"Ако поредимо са неком статистиком у Европи, која је већ прешла 13 одсто, ми смо нешто на испод 1 одсто, свесни смо да смо доста на зачељу", каже Ђурђевићева.

У Србију је током прошле године увезено око 135.000 половних аутомобила - од чега 58.000 аутомобила са Еуро 3 и Еуро 4 стандардом - произведених између 2000. и 2010. - упућени сагласни да је ситуација забрињавајућа и са еколошког и са безбедносног апекта.

"Што се тиче законодавца, он је још увек тром и дозвољава увоз застарелих, еколошких, неподобних аутомобила. Свакако се очекује да ће се окренути према модернијим начинима схватања аутомобилске индустрије и формирања једног здравијег националног возног парка", каже Миодраг Пирошки, аутор емисије "Вреле гуме".

Борис Ћоровић, генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова, напомиње да је у Црној Гори, Босни Херцеговини, Северној Мекедонији минимум стандард Еуро 5 и додаје да су то половини аутомобили од 2010. године па на даље.

Неминовно је да је и даље у региону куповина коришћеног аутомобила алтернатива за многе који желе да уштеде јер је цена тих возила знатно нижа. Упућени напомињу да је неопходно водити рачуна, не о цени већ о стању аутомобила, броју пређених километара и другим факторима.

"Морам рећи да је још од короне аутомобилска индустрија у кризи. Они су ту кризу искористили да на вештачки начин подигну цене аутомобила, тако да данас имамо један просечан аутомобил који је 60 до 80 одсто скупљи а можда и 100 одсто скупљи него што је коштао пре седам или осам година", каже Пирошки.

Иако је у претходној години забележен раст од 10 одсто у корист продаје нових аутомобила, коначни скор каже да је продато укупно 17 одсто нових и 83 одсто половних аутомобила. Катастрофална је чињеница да је у тим процентима и даље велики број аутомобила са Еуро 3, Еуро 4 мотором који су готово свуда у свету еколошки неприхватљиви.