Читај ми!

Како да уместо кукуруза и пшенице извозимо месо, млеко или биогориво

Недавно је Влада Србије донела Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2025. Новчана давања за сертификовано семе и по грлу су никад већа, али и даље остају ограничења за количину хектара и број грла за која се те субвенције могу остварити. Стручњаци упозоравају да се и овога пута највећи део средстава из буџета користи за директна давања. Изменом Закона о подстицајима одвојен новац би, кажу, могао ефикасније да се користи, а то би довело до бржег развоја пољопривреде и унапређења положаја произвођача хране.

У претходном периоду држава је, кажу произвођачи млека, донела неколико добрих мера које би требало да стимулишу сточаре да се баве овим послом. Између осталог, премија за млеко је повећана на 19 динара, а увећане су и субвенције за јунице. Међутим, и даље су на снази неке одлуке које дестимулативно делују, поготово на озбиљне произвођаче. Један од проблема је, наводе, што су подстицаји ограничени на највише 300 грла.

"Други проблем је члан 33 закона који каже да се онима, који на годишњем нивоу добијају од државе 10 милиона динара и више, премија за млеко умањује за 10 одсто, а произвођачима који прелазе 20 милиона динара двоструко више. Тако се произвођачи који дневно испоручују 1.000 и више литара млека, а то су озбиљни произвођачи, кажњавају са 10 одсто подстицаја, а они који имају дневну производњу 2.000 или 3.000 литара са 20", објашњава Радован Бокић, директор Земљорадничке задруге "Агроклек".

Истиче да се њихова фарма кажњава са 20 процената, што је, како каже, на годишњем нивоу око 19 милиона динара.

"То је дестимулативно за развој оних који су одлучили да се дефинитивно баве млечном производњом у професионалном смислу, а то је данас окосница производње млека у Србији", указује овај фармер.

ЗСВ предлаже укидање ограничења на субвенције

Да је стимулисање пољопривреде са низом ограничавајућих мера неефикасно упозоравају и у Задружном савезу Војводине. Своје предлоге за измене Закона о подстицајима својевремено су поднели и ресорном министарству. Међу њима су укидање ограничења од 100 хектара у биљној производњи, као и укидање ограничења до 300 квалитетних приплодних грла у сточарству за остваривање подстицаја код земљорадничких задруга и њихових задругара. Председница ЗСВ Јелена Несторов Бизоњ наводи да земљорадничке задруге и задругари своју укупну производњу и промет остварују унутар правног система.

"Уједно плаћају порезе и доприносе, а највише су ограничени у остваривању подстицаја из буџета којем највише доприносе", каже Несторов Бизоњ.

Умањење исплата директних плаћања је до сада, објашњава, погађало првенствено задруге и пољопривреднике са великим фармама, јер су они прво остали ускраћени за остваривање подстицаја изнад прописаног броја грла, а затим су и од подстицаја које су остварили, враћали део у складу са одребама члана 33 закона. Због тога је и предложено да се задруге, задругари и сва друга газдинства која имају регистровану сточарску производњу изузму од примене ове одредбе.

"У последње две године, такође, постоји повећана потреба за субвенционисањем каматних стопа на кредите код пословних банака, са циљем смањења трошкова финансирања пољопривредне производње из кредита на ниво од један од два одсто годишње, у вези чега је ЗСВ више пута предлагао надлежним органима да се унутар подстицаја за кредитну подршку, усмере повећана и континуирана средства у ове мере", наводи Несторов Бизоњ.

Уколико би се усвојили предлози ЗСВ, наглашава се, смањила би се сива економија у пољопривреди, а тиме и нелојална конкуренција према свим актерима у пољопривреди који послују унутар правног система, од чега би и државни буџет имао више користи него до сада.

Веза између и субвенција повећања цена репроматеријала

У Удружењу младих пољопривредника Србије кажу да велики број произвођача хране користи само основне подстицаје, то јест, директна давања, док мере руралног развоја махом користе млађи и боље информисани пољопривредници.

"Став нашег удружења је да се кроз националне подстицајне мере морају помоћи и мања пољопривредна газдинства. Ако говоримо о останку и повратку младих на село, као и отпочињању пољопривредне производње, за њих је потребно осмислити посебне програме подстицаја који би били отворени током целе године", кажу у Удружењу младих пољопривредника Србије.

Наглашавају да би се такав програм надовезивао на програм који спроводи Министарство за бригу о селу кроз доделу сеоскух кућа.

"Ако реално посматрамо, кућа није довољна да би неко могао трајно да остане на селу или да се досели и живи на селу, већ конкретна производња која би значила и економску одрживост једног домаћинства и планирање породице", сматрају у Удружењу.

Да би се пољопривреда брже развијала, кажу, потребно је да аграрни буџет буде бар 10 одсто националног буџета, као и да се мере намењене пољопривреди на локалу не преклапају са подстицајима које даје држава.   
 
"Локалне мере подстицаја морају првенствено бити усмерене на младе и на сектор прераде примарних пољопривредних производа, затим на развој маркетинга и канала продаје крајњих производа. Једино тако мали пољопривредни произвођачи могу постићи адекватну и њима прихватљиву цену која их не би водила у минус или на често присутну 'позитивну нулу'", сматрају из УМПС-а.
 
Пољопривреда је, објашњавају, "жива ствар", па су ефекти подстицаја различити у односу на то када их држава исплаћује.

"Огромна турболенција на тржишту како пољопривредних производа, тако и репроматеријала и пољопривредне механизације довела је до тога да пољопривредници обично када добију новац, многе цене драстично порасту, па су конкретни ефекти њима најмање видљиви. Чим држава распише јавни позив, приметан је нагли скок цена свега што може бити део тих подстицаја укључујући и кредите на које се пољопривредници врло често ослањају нарочито када су у питању већа инвестициона улагања", наводе у Удружењу младих пољопривредника Србије.

Шта је први корак у јачању домаћег аграра

Новац који држава издваја за субвенције је многима помогао да се модернизују, некима да не пропадну, а мањина га је искористила да се развије. То, међутим, није довољно да се унапреди целокупна пољопривредна производња.

"Ми смо извозници кукуруза, пшенице, сунцокрета и јечма – дакле примарних пољопривредних производа – а увозници свињског меса, живе прасади, телади, млека и млечних производа. Увозимо већину семена за ратарску производњу и сва минерална ђубрива и енергенте. Ако погледамо просечан род у ратарској производњи и просечна улагања постоји нека мала зарада, али шта је са онима који су испод просека", пита се Александар Кутлешић из Инфо тим логистике.

Сматра да је један од битних разлога пада пољопривредне производње лоша стратегија развоја пољопривреде.

"То значи без јасних циљева и планова, а давање новца у таквим околностима је за већину одуговлачење пропадања", сумира Кутлешић.

За доношење мера подстицања пољопривреде које би биле ефикасније потребно је дефинисати правце развоја. Од тога да ли ће носиоци бити породична газдинства или комбинати до тога чега земљи, и колико, недостаје и које производе држава може да извози.

"Врло је битно унапредити прерађивачку индустрију како би смањили извоз примарних пољопривредних производа. Србија није највећи произвођач житарица у свету, али ове године имамо најниже цене у свету. Основни разлог је мала потрошња, па нам цену диктирају светски купци, а трошак транспорта није мали што битно смањује зараду", објашњава Кутлешић.

Да добро постављени циљеви доводе до развоја пољопривреде и јачања државе показују и примери Сједињених Америчких Држава и Бразила, који су велики произвођачи кукуруза и соје, а који добар део те производње користе за биогориво.

"САД 35 процената производње кукуруза, или 140 милиона тона, претвара у етанол и на тај начин смањује вишкове и омогућава више цене за своје произвођаче. Такође, не треба заборавити да је Русија пре 10 година свињско месо увозила из Србије, а сада га ми увозимо од ње. Руска Федерација је комплетну пољопривреду за деценију развила толико да не само да је постигла самодовољност, већ остварује и вишкове за извоз", подсећа Кутлешић.

Да би се видели прави ефекти субвенционисања пољопривреде неопходно је урадити свеобухватну анализу државних давања. За то су потребни подаци Агенције за аграрна плаћања о пласираним средствима, што је, кажу стручњаци, истраживачима често онемогућено под изговором заштите података о личности, односно, идентитету корисника.

четвртак, 06. фебруар 2025.
0° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове