Немачка поново у рецесији, али и даље наш главни трговински партнер – Србија тражи алтернативна тржишта

Немачка привреда је још једну годину завршила у рецесији - економија бележи пад од 0,2 одсто. Иако је смањена тражња у кључним секторима, та земља је и даље први спољнотрговински партнер Србије. Истовремено, убрзано се увећава робна размена са Кином и Турском. Та два тржишта су амортизовала мању тражњу у Европској унији и омогућила раст извоза.

Више продајемо, али и више купујемо из света – за 11 месеци прошле године порасли су и увоз и извоз. Укупна вредност спољне трговине била је 68 милијарди долара, подаци су Завода за статистику. Традиционално, највећи део размене је са земљама Европске уније - 58 одсто, предњачи Немачка, а потом и земље Цефте.

"Почео је да опада извоз у Немачку, која је наше главно спољнотрговинско одредиште када говоримо о извозу, такође је опао извоз у Италију која је наш трећи спољнотрговински партнер, а са треће стране значајно је порастао промет у размени са Кином која је сада наш други спољнотрговински партнер такође повећан је извоз значајно и у Турску, а имајући у виду и геополитичке ситуацију и значајно опада промет са Руском Федерацијом", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Размена са Русијом мања за пола милијарде, исто толико већа са Кином

Промет са Русијом мањи је око пола милијарде долара. За исто толико, истовремено, порастао је извоз у Кину. До те земље - са којом је од јула на снази споразум о слободној трговини - најчешће стижу бакар, челик и резана грађа. Слично је и са Турском, којој смо продали 80 одсто више робе него лане.

Професор Економског факултета у Београду, Предраг Бјелић, наводи да Кина не може да буде извор који ће компензовати падове, али оно што се дешава је одјек онога што се дешава у свету.

"У односима са ЕУ није битан само уговор о слободној трговини, ту је и конвенција о акумулирању порекла, што значи да у условима када послујемо са глобалним ланцима, то је најважнија олакшица, а такву имамо само у односима са ЕУ", истиче Бјелић.

Пад инвестиција из Немачке

Бојан Станић из Привредне коморе Србије додаје да смо прошле године имали негативан прилив страних директних инвестиција из Немачке, што значи да је било повлачења капитала, али то није ништа алармантно имајући у виду да се не затварају погони и нема отпуштања.

"Немачка привреда је врло моћна у погледу расположивих фондова које може да финансира своју привреду док не прође тај рецесиони притисак, и док не крене опоравак који се очекује од 2026. године", сматра Станић.

"Морамо да тражимо алтернативе"

Док најмоћнија земља Европске уније тражи излаз из кризе, креатори наше трговинске политике гледају ка истоку. После Кине, у плану је потписивање споразума о слободној трговини и са Јужном Корејом, али и излазак на тржиште Југоисточне Азије.

Јагода Лазаревић, која је предложена за нову министарку унутрашње и спољне трговине, истиче да Србија свакако остаје веома привржена и посвећена развијању економске сарадње са ЕУ као убедљиво најважнијим партнером у свим сегментима.

"Али управо због геополитичких и геоекономских турбуленција и екстерних шокова који имају ефекат преливања не појединачне економије, морамо да тражимо сигурну луку, да имамо опције, алтернативе, да имамо алтернативна тржишта", сматра Лазаревићева.

Плус у трговини само са земљама у окружењу

Оно што није добро је да је више од извоза протекле године порастао увоз - за петину смо више купили од странаца него што смо им продали.

Плус у трговини и даље имамо са земљама у окружењу - Црном Гором, БиХ, Северном Македонијом. А њима највише продајемо житарице, храну, пића, нафту и струју.