Регенеративна пољопривреда – већи приноси уз ниже трошкове производње

У компанији за коју ради Марко Бојин, регенеративном пољопривредом почели су да се баве 2020. године. Најпре је, каже, то било на 50, а већ у следећој години на 215 хектара.

Прелазак на ову врсту производње подразумева скуп мера, међу којима су престанак обртања земљишта како би се у њему што мање реметили природни процеси, као што су минерализација, фиксација азота и развој микрофлоре.

Такође, минималном обрадом спречава се велика емисија угљен-диоксида у атмосферу.

"Међу мерама су и престанак коришћења НПК ђубрива, увођење покровних усева током целе године, садња ветрозаштитних појасева за ојачавање биодиверзитета, коришћење пелетираних стајњака, као и коришћење микроорганизама за разлагање жетвених остатака”, објашњава дипломирани инжењер пољопривреде Марко Бојин, организатор пољопривредне производње у компанији "Генеза" д. о. о.

Посао им додатно олакшавају нове технологије.

"Метео-станица нам даје податке за паметно наводњавање. Дронови у производњи омогућавају смањену употребу пестицида. Ту су и роботи који су, захваљујући савременим технологијама, добили могућност да раде на самом пољу уместо човека, а који омогућавају да се у производњи што мање користе хербициди", додаје Бојин.

Иако је при преласку на регенеративну пољопривреду било много изазова, након четири године искуства каже да се више не би враћали на конвенционалну производњу.

"Било је тешко навићи се, али ако се коцкице сложе у глави фармера или компанија које се баве производњом, тај циклус се касније наставља буквално сам од себе. Једино што је потребно јесте пратити праве трендове и логички размишљати. Такође, константно треба постављати питање – шта је за моје земљиште потребно", каже Бојин.

Разлике, изазови и предности

За разлику од конвенционалне производње чији је задатак да обезбеди довољне количине хране за нарастајућу светску популацију, без обзира на негативне утицаје на животну средину, регенеративна пољопривреда истовремено обезбеђује неопходне производе и доприноси заштити окружења, безбедности хране и здрављу људи, кажу стручњаци.

"Ако се фокусирамо на сектор биљне производње, који је у домаћој пољопривреди најзаступљенији, предности регенеративне пољопривреде огледају се превасходно у унапређењу здравља и плодности земљишта, заштити вода, смањењу потрошње енергије и других екстерних инпута, смањењу емисије штетних материја и успостављању економске одрживости на газдинству", кажу др Светлана Рољевић Николић и дипломирани инжењер Богдан Гаралејић из Истраживачко-развојног института "Тамиш", Панчево.

Изазови који у нашој земљи прате регенеративну пољопривреду односе се, пре свега, на недовољан ниво знања о овом начину производње, али и на набавку скупе механизације која је потребна за редуковану обраду земљишта, директну сетву усева и заштиту од корова.

"Једнако важан чинилац јесте и цена добијеног производа. Уколико производња није сертификована у органском систему гајења, производња у оквиру других еколошки прихватљивих метода у нашој земљи није подржана подстицајима државе и није могуће остварити веће цене на основу смањеног еколошког отиска", истичу стручњаци Института "Тамиш".

Прелазак на систем регенеративне пољопривреде код мањих произвођача мора бити постепен.

"Треба одабрати парцеле, одредити структуру сетве, тј. убацити трећи или четврти усев, урадити анализу плодности и, ако је потребно, додати оно што недостаје од хранива. Тек тада се креће са преласком. Уколико произвођач већ има анализе, применио је хранива или неку другу операцију поправке плодности, остаје му само да се упусти у промену", кажу стручњаци.

Веома је важно да произвођачи знају да ће у првим годинама остваривати мање приносе. Поправка квалитета земљишта може се очекивати тек након пет до седам година, зависно од типа земљишта, а тада се могу очекивати и бенефити и успостављање стабилности производње на самом газдинству.

“Од треће до пете године принос стагнира, не расте. То је последица успостављања равнотеже у земљишту и 'пребацивања' на природне токове и изворе хране. Битно је истаћи да су трошкови производње у систему регенеративне пољопривреде мањи, те је могуће покрити и смањени приход услед нижих приноса. Нормалан живот успостављеног система почиње од десете године”, наводе стручњаци.

Подршка државе кључна за успех

За произвођаче који прелазе на регенеративну пољопривреду, изузетно је битно да имају подршку државе, као и компанија с којима сарађују, кроз различите иницијативе, програме, обуке, семинаре, али и финансије и приступ опреми и технологији.

“Наш циљ је да произвођачима олакшамо овај транзициони период и омогућимо им да постигну оптималне резултате, а мисија нам је да промовишемо праксе које су корисне за животну средину, али и за локалне заједнице. Применом регенеративних пракси побољшавамо одрживост пословања, смањујемо еколошки отисак и стварамо вредност за наше потрошаче који све више преферирају производе из одрживих извора”, каже Иванка Стојнић, менаџерка за одрживи развој у компанији "Нестле".

Анализе показују да 66 одсто емисија угљен-диоксида у ланцу од њиве до трпезе долази из примарне производње, због чега се у НАЛЕД-овом Савезу за храну и пољопривреду труде да подигну свест о значају регенеративне пољопривреде.

"За нас је ово био јасан сигнал да је неопходно спровести хитне мере са циљем да се заустави даља деградација земљишта, а да се паралелно утиче на унапређење конкурентности примарних пољопривредних произвођача и свих осталих актера у ланцу. Регенеративном пољопривредом се, осим на заустављање деградације, директно утиче и на смањење трошкова производње. Само у ратарској производњи утрошак горива смањује се за 40 одсто", каже Тодо Терзић, менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

У домаћем аграру ангажовано је око 13 одсто укупно запослених у Србији, а трговинска размена пољопривредно-прехрамбеним производима у 2023. години износила је 8,2 милијарде евра, уз остварен суфицит од 1,2 милијарде.

“Пред нама је време када ће произвођачи који доказују да су производили по принципима регенеративне пољопривреде моћи да остваре више цене за своје производе како на домаћем тако и на страном тржишту, што ће директно утицати на суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредним и прехрамбеним производима", објашњава.

Субвенције у плану

Да би регенеративна пољопривреда постала заступљенија, потребно је обезбедити инвестициону подршку за развој научноистраживачких капацитета за унапређење ове врсте производње, као и подршку пољопривредним произвођачима за набавку специфичне опреме и механизације.

"Држава препознаје потенцијал регенеративне пољопривреде и већ предузима конкретне кораке ка њеном промовисању кроз Стратегију пољопривреде и руралног развоја, активности Радне групе за регенеративну пољопривреду, као и програме попут ИПАРД III и нових агроеколошких мера. Пружамо подршку произвођачима како би постали носиоци ових иновативних пракси", каже Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

"Када је реч о субвенцијама, оне су у плану и биће кључни део будућих мера. Радна група за регенеративну пољопривреду ради на дефинисању јасних критеријума, препознавању модела регенеративне производње кроз правилнике и друге акте, са коначним циљем усмеравања субвенција ка произвођачима који примењују праксе попут употребе покровних усева, метода минималне обраде и узнемиравања земљишта, плодореда и интегрисаног управљања стоком", додаје.

На тлу Европе концепт регенеративне пољопривреде је најзаступљенији и убрзано се развија у Холандији, Шпанији, Француској и Пољској.