Економски јаз између Европе и Америкe – може ли "стара дама" да ухвати корак са временом

"Европа хитно мора да спроведе економске реформе“, упозорио је ове јесени некадашњи италијански премијер и бивши председник Европске централне банке Марио Драги. 

Какве су промене потребне Европи како би била релевантан играч на глобалној сцени?

Некада моћна привреда Европе, која је до пре само 10 година била равна америчкој, сада је на 65 одсто онога што произведу и створе САД.

Професор Милан Недељковић рекао је да су овакве последице због више фактора, а један од њих је што је Европа користила ефекте глобализације и користила тржишта јефтине радне снаге где је премештала своје фабрике.

Међутим, додаје, Азија учи и примењује нове технологије тако да је због тога сада Европа у заостатку.

Да ли је Европа разумела лекције

Професор Љубодраг Савић истиче да Европа није разумела лекцију из пандемије да потпуно мора да окрене лист. Међутим, истиче да то није једноставно, јер је САД унитарна држава која може да донесе одлуку какву хоће.

"Европа је 'стара дама', која је ушла у позне године и ја не видим ништа добро у њој у наредним годинама. Мени је било симптоматично када је Велика Британија напустила брод, изгледа брод који тоне. Они су знали много више од нас“, навео је Савић.

Напоменуо је да су кључне ствари у претходним деценијама то што је Европа у бесцење добијала нафту и гас и стратешке сировине, а имали су велико руско тржиште, а сада се то све измакло.

Према његовим речима, глобализација је показала ружно лице, али према Европи, а Кинези су значајно напредовали у протеклим деценијама.

Царине за Европу

Истакао је да је суноврат Европе почео када је Трамп у претходном периоду увео 25 одсто царине на кинески челик и алуминијум, а тиме се није зауставио јер је увео царине и за Европу.

Професор Недељковић ја напоменуо да се не може очекивати брза промена што се Европе тиче.

"Велика ограничења која постоје код Европе је регулатива и то је велико ограничење када желите да развијате нове технологије“, каже Недељковић.

Мање радних сати у Европи него у Америци

Економски јаз између ЕУ и САД потврђује и анализа Европског центра за међународну политичку економију из Брисела прошле године. Тако је Италија завршила иза Мисисипија, најсиромашније од 50 америчких држава, Француска је између Ајдаха и Арканзаса, који су 48. и 49. у САД.

Немачка је нешто боље пласирана, између Оклахоме и Мејна, који су 38. и 39. у Америци.

Истина је и да Европљани раде мање радних сати годишње. Поређења ради, просечан запослени у САД ради око 1.700 сати годишње, у Француској око 1.500, Немачкој и Холандији око 1.400. Европа има проблем са продуктивношћу.

У Шведској се ради пет дана у недељи

Чланице ЕУ са високом продуктивношћу, попут Холандије, сувише су мале да би надокнадиле разлику. Кина заправо има веома ниску продуктивност по сату рада, али и велики фонд радне снаге, па се економски раст углавном заснива на укупној маси радника и радних сати.

Савић је напоменуо да се у Шведској ради пет дана у недељи, а да је у САД сурови капитализам – ради или умри, а да Европа има много социјалдемократског што није лоше, али она може да функционише кад имате добре економије.

САД нето извозник енергената

Све мање највећих светских компанија долази из Европе. У 2008. години међу 500 највећих било је више компанија из Европе него из САД, а компаније из Кине су тек почињале да расту. Данас је међу 500 највећих у свету више компанија из Кине него из Европе. Највећи из Европе, Фолксваген, 11. је по величини у свету.

Недељковић је истакао да су САД од нето увозника енергената у деведесетим годинама, постали нето извезник енергената што је невероватно у садашњим околностима где је енергетика јако битна.

"Европа мора да предузме драстичне мере"

Марио Драги је навео да Европа мора да уложити двоструко више него што је уложила у обнову након Другог светског рата, да би требало да допусти већем броју технолошких и телекомуникационих компанија улаз на тржиште и њихово спајање, као и да би требало да предузме драстичне мере у погледу потрошње на одбрану.

Ко одређује правила игре

Професор Савић је истакао да је само Европа у кризи, а да је остали део света у реду, она би лако изашла из ње, међутим, Америка је самодовољна земља, њој кризе одговарају, имају оружја колико хоће, добро управљају кризама и добро се сналазе у њима.

"Заборавили смо Кину. То што говоримо о иновацијама, све ће на крају бити кинеско. Они имају јако добар одговор. Америка је увек друге експлоатисала, али сада је дошао бољи мајстор. А где је ту Европа. Она није у позицији да одређује правила игре. Она је била центар света столећима, дошли смо у ту позицију несмотреном политиком“, навео је Савић.