Србија на зеленом путу – и ЕПС гради ветропаркове и соларне електране

ЕПС је закорачио у зелену енергетску транзицију и изградњом првог ветропарка у Костолцу струјом ће снабдевати више од 30.000 домаћинстава. Тај пројекат је доказ да Србија прати зелени бриселски договор и обезбеђује чистију будућност за своје грађане – поручили су амбасадори Европске уније и Немачке који су са министарком енергетике обишли градилиште ветроелектране.

На истрошеним костолачким коповима угља кошава ће покретати ветрогенераторе и производити 187 милиона киловат-часова струје годишње. Поред енергетске користи та инвестиција смањиће и емисије угљен-диоксида за 174.000 тона годишње, што је једнако количини коју прави 34.000 аутомобила.

"Видимо да су два ветростуба већ подигнута, да је изграђено 15 темеља од 20 колико је предвиђено за ову ветроелектрану укупног капацитета 66 мегавата. И да се у перспективи и ова локација прошири са још неком додатном ветроелектраном“, каже Душан Живковић, генерални директор ЕПС-а.

Вредност инвестиције је 144 милиона евра и највећим делом су средства Европске уније и повољни кредити немачке KfW банке.

"Немачка је поносна што подржава изградњу прве јавне ветроелектране у Србији као део дугогодишње развојне сарадње на транзицији ка зеленој енергији. Пројекат 'Ветроелектрана Костолац' помаже Србији да смањи зависност од фосилних горива“, каже Анке Конрад, амбасадорка Немачке у Србији.

"Овај пројекат, заснован на Европском зеленом договору и усклађен са Зеленом агендом за Западни Балкан, представља конкретан корак ка декарбонизацији и помаже Србији да изгради отпоран и модеран енергетски систем. Ово партнерство показује да одрживи раст и заштита животне средине могу да иду руку под руку, подржавајући напредак Србије ка интеграцији у Европску унију и зеленијој будућности“, рекао је Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији.

Недалеко од ветроелектране, ЕПС у Костолцу гради и соларну електрану, а припрема и пројекат реверзибилне хидроелектране Бистрица. Истовремено, и држава са приватним партнерима развија више других зелених пројеката.

"То је дефинитивно потврда наше посвећености да до 2030. године сваки други мегават буде из обновљивих извора. Ових дана када ће се у Бриселу одлучивати о отварању нових кластера када је Србија у питању, можемо да покажемо да смо одлучни у спровођењу зелене транзиције, што је потврдила нова Стратегија развоја енергетике коју је усвојила Народна скупштина, а која тежи да до 2050. будемо карбонски неутрални“, каже Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.

Од 2000. године Европска унија је само у трансформацију српског енергетског сектора уложила више од милијарду евра бесповратних средстава.