Како зелени кровови могу спасити урбану природу и спречити поплаве

Равни кровови зграда, хала, гаража, пословних објеката идеална су места за постављање зеленила. Од декоративне, много је важнија улога коју овакви кровови имају на животну средину, као и на енергетску ефикасност објеката, јер се смањује одавање енергије за хлађење и загревање унутар објекта током лета и зиме.

“Такође, задржава се кишница услед већих падавина, што директно утиче на оптерећење кишне канализације, а самим тим и спречава и успорава појаву поплава. Зелени кровови побољшавају микроклиму, квалитет ваздуха и пружају станиште многим угроженим врстама корисних инсеката у урбаном градском језгру. Штите хидроизолацију од УВ зрачења и механичких оштећења, чиме се вишеструко продужава њен животни век”, каже Дејан Лазић, директор компаније "Грин декор“.

Услови за постављање зеленог крова

Зелени касетни кров сачињен је од касета од рециклираних материјала које су испуњене супстратом и биљкама. Ипак, да би могао да се постави важно је знати статичко оптерећење које кровна конструкција може да поднесе.

"Тежина од 60 килограма по метру квадратном у водом засићеном стању овакав тип зеленог крова ставља у ред прилично прилагодљивих свим типовима објеката. Пре постављања зеленог крова, битно је да је постојећа хидроизолација на крову објекта отпорна на корен биљака, али и да нема претходна механичка оштећења. Такође, на крову мора да постоји систем за одвођење воде у кишну канализацију као што су олуци, сливници, риголе”, додаје.

До сада су овакви кровови постављени у Београду, Новом Саду, Сремској Митровици, Панчеву, Суботици, Нишу.

“Касетни систем је дуготрајан и нема потребе за заменом осим у случају оштећења услед механичких радова на крову. Управо то је предност, јер је услед радова, врло једноставно уклонити део, лагеровати га на другој позицији, а потом вратити на своје место”, наводи.

Двеста квадрата зеленог крова произведе годишње 260 кг кисеоника

Биљке на зеленим крововима апсорбују угљен-диоксид и ослобађају кисеоник, чиме се смањује загађење и унапређује квалитет ваздуха. Један овакав кров од 200 метара квадратних може годишње да произведе 260 килограма кисеоника.

“На кровове се најчешће постављају биљке из рода седум. Постоје касете и са другим биљним врстама које су прилагођене климатским условима одређеног подручја. Сваки зелени кров значајно доприноси побољшању услова у окружењу, али је врло важно да буде функционалан”, каже др Љиљана Тубић, виша научна сарадница Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић“.

Жути звездан, влашац и пркос најбоље одговарају клими у Србији

Како би се установило које биљке су најадекватније за узгајање на зеленим крововима у Србији на Институту је тестирано 15 различитих аутохтоних врста током једног вегетационог периода.

“Желели смо да одаберемо биљне врсте које ће значајно утицати на очување биодиверзитета у урбаним срединама. Бирали смо врсте које цветају у различито време у односу на седуме, тако да буде покривена цела вегетациона сезона”, објашњава.

Веома је важно било да се изаберу биљне врсте које ефикасније обављају процес фотосинтезе, а самим тим и производе већу количину кисеоника.

“Резулати су показали да у нашим климатским условима може да се гаји жути звездан, влашац и пркос. Важно је напоменути да сваки зелени кров мора правилно да се одржава и тада ће показати све своје предности”, додаје.

Зелена решења морају да буду одржива како би се постигли највиши еколошки стандарди

Пројекат "ЕУ за Зелену агенду у Србији“ и друге сличне иницијативе су важне јер доприносе одрживом развоју, унапређују еколошку свест и помажу привреди Србије да своје пословање усклади са европским стандардима заштите животне средине.

“Примењујући иновативне, одрживе и еколошки прихватљиве праксе, овај пројекат доприноси унапређењу квалитета живота грађана. Подстиче смањење загађења ваздуха, воде и земљишта, доприноси очувању биодиверзитета, унапређује енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије, промовише развој циркуларне економије и одрживу производњу хране”, објашњава Мирослав Тадић, вођа тима за животну средину и климатске промене УНДП-а.

Веома је битно да зелена решења буду одржива и да имају примену и када се конкретни пројекти заврше, упозоравају стручњаци. Само на тај начин могу се постићи највиши еколошки стандарди. Због тога је неизоставна сарадња са системским организацијама попут Привредне коморе Србије, међународним развојним банкама и комерцијалним банкама у Србији.

“Привреди је потребно обезбедити финансијски подстицај за зелене пројекте и приступ најбољим доступним технологијама, као и практична решења која су доступна свима и применљива у пракси. У исто време, потребно је континуирано подизање свести грађана о важности и начину заштите животне средине у њиховој свакодневици”, наводи.

Зелена транзиција доноси чисте технологије и употребу обновљивих извора енергије

Србија је на путу зелене транзиције. До сада је, каже, много тога урађено на пољу јавних политика, које одређују амбијент за зелено пословање. Уз подршку пројекта “ЕУ за Зелену агенду у Србији” припремљена је Стратегија заштите животне средине – Зелена агенда Србије која је препознала приоритете за инвестирање у наредних 10 година и дала оквир за одрживо финансирање зелених инвестиција.

Уз финансијску подршку ЕУ, влада Србије, Шведске, Швајцарске, Јапана, Словачке, али и Глобалног фонда за животну средину, УНДП је до сада подржао реализацију преко 100 зелених инвестиција и пројеката јавног и приватног сектора који су резултирали у чистијим технологијама, већем коришћењу обновљивих извора енергије, побољшању ресурсне и енергетске ефикасности, смањењу загађења животне средине.

“Ове зелене инвестиције приближавају Србију стандардима ЕУ и чувају конкурентност српске привреде на европском тржишту. То је посебно значајно у контексту политике ЕУ по питању опорезивања угљеника”, додаје.

Финансирање зелених пројеката је често изазов, али је истовремено неопходно радити и на јачању свести и разумевању користи које привреда и грађани имају од одрживих решења. Зелена транзиција и декарбонизација су можда краткорочно гледано трошак, али су заправо дугорочно улагање у развој и одрживост.