ММФ: Србија у 2024. забележила импресивне макроекономске резултате

Закључено је и да је финансијски сектор добро капитализован и ликвидан, као и да се наставља смањење учешћа јавног дуга у БДП-у, саопштила је Народна банка Србије.

Разговори су вођени од 3. до 15. октобра, а са тимом ММФ-а успешно је обављено четврто, уједно и последње разматрање спровођења актуелног стендбај аранжмана који је закључен у децембру 2022. године на период од 24 месеца.

Истовремено, постигнут је договор о економском програму и средњорочним политикама које ће ММФ подржати трогодишњим Инструментом за координацију политике (Policy Coordination Instrument – ПЦИ), који представља нефинансијски, саветодавни инструмент за земље које спроводи снажну економску политику.

Како наводи НБС, ММФ је констатовао да захваљујући јаком економског програму који Србија спроводи, а који је подржан и стендбај аранжманом Међународног монетарног фонда, и имајући у виду континуирану посвећеност снажној економској политици, "Стандард енд Пурс" је у октобру први пут доделио Србији кредитни рејтинг инвестиционог ранга.

"Раст у 2024. до 3,9 одсто, убудуће око 4,25"

У свом извештају ММФ је, између осталог, истакао да су макроекономски резултати Србије у 2024. години импресивни. Процењује да ће раст у 2024. години достићи 3,9 одсто и да ће затим убрзати на око 4,25 одсто у наредним годинама.

Оцењује се да је инфлација враћена у циљани коридор Народне банке Србије захваљујући мерама монетарне политике и смањењу цена енергената и хране.

Из ММФ-а кажу да ће повећање фискалног дефицита на 2,7 одсто БДП-а у 2024. години бити у функцији финансирања додатних потреба у области инфраструктуре, социјалне политике и одбране.

Очекује се да ће јавни дуг пасти на око 48 одсто БДП-а до краја године и то захваљујући снажним фискалним приходима, снажном економском расту и недавној ревизији БДП-а навише.

Такође, очекује се и наставак континуираног прилива страних директних инвестиција, који ће бити довољни да покрију текући дефицит платног биланса, што је обележило и претходних десет година.

Kључни макроекономски ризици односе се на: екстерну тражњу, цене робе на глобалном тржишту, продубљивање геоекономске фрагментације, као и изложеност пољопривредне производње и економске активности утицају климатских промена и екстремних временских прилика.

"Изграђене резерве и механизми против спољних ризика"

Резултати ММФ-а показују и да је Србија изградила довољне резерве и механизме за одбрану од ризика који махом долазе из екстерног окружења.

Девизне резерве и депозити државе су високи, јавни дуг и спољни дуг су одрживи, банкарски сектор је јак, а неопходан је континуитет прудентних политика као додатан важан заштитни механизам, закључују из ММФ-а.

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић истакла је да је Србија остварила велики напредак у претходних дванаест година.

“Инструмент за координацију политике (ПЦИ) би требало да подржи очување постигнутих резултата, као и наставак спровођења амбициозне реформске агенде“, рекла је Табаковићева.