Ракија – расте извоз нашег жестоког пића, али огромно црно тржиште прави проблем
У Србији регистроване дестилерије годишње произведу око 50 милиона литара ракије. Извоз нашег националног жестоког пића расте годинама, а у Привредној комори Србије процењују да је достигао 25 милиона евра. На престижном такмичењу дестилеријe ЦМБ Спиритс Селекшн Брисел, који је ове године организован у Кини, ракије из Србије освојиле су осам златних и 10 сребрних признања, што је велики успех за брендирање наше ракије у свету. Најбоље домаће ракије представљене су на сајму жестоких пића Дестиларт у Београду.
Jедна од награђених дестилерија прошлог месеца на сајму у Кинеском Сјанмену, потписала је уговор о извозу ракије у Кину.
"Велики је то подстицај за извоз. Очекујемо у Кини велику потрошњу и извоз ка тој земљи", каже Милош Јововић, менаџер дестилерије "Зарић".
У Удружењу "Шумадијска ракија" која окупља 30 дестилерија кажу да су у последњој деценији обезбедили географску ознаку за шумадијску шљивовицу и почели да узимају узорке из продавница, да би потрошачима потврдили квалитет.
Црно тржиште
Држава је, кажу, помагала кроз субвенције до 70 одсто повраћаја уложених средстава, али сматрају да има још начина да им помогне.
"Потребно је да нам помогне да се изборимо са црним тржиштем које је огромно и где ми, регистровани произвођачи имамо највише проблема, а самим тим и држава", указује председник удржења "Шумадијска ракија" Александар Станковић из дестилерије "Певац".
У Србији је дозвољена производња ракије за своје потребе, али многи нерегистровани произвођачи је и продају, па тако држава губи на акцизама.
Та пића су сумњивог квалитета и умањују углед домаћег бренда, али се и поред тога повећава потрошња регистрованих ракија, кажу у дестилерији, која је пре 15 година производила две врсте ракије и до 20.000 боца годишње.
"Данас клековача располаже са 22 врсте етикета. То је годишње производња од 40.000 до 70.000 боца", прича Владан Тодоровић, менаџер у производњи "ББ клековача".
Пажљиво брендирање
Ракија мора да буде национални бренд и пројекат, поручују упућени, који упозоравају да су неретко страна пића стављана на пијадестал и да је потребно пажљивим брендирањем, променити однос према нашем националном пићу.
"Људи треба науче да гледају на ракију као на нешто што је ексклузивно и ретко, као и да је једна од наши највећих и најпопуларнијих производа којим треба да се бавимо", истиче Никола Поповић, организатор Сајма и менаџер "Вајн-арт"
Дестилери су задовољни јер су на "Опен Балкан сајму", осим вина, представљене и најбоље српске ракије.
Иако се наша ракија може наћи на готово свим континентима, највише је извозимо у земље региона: Црну Гору, Босну и Херцеговину и Хрватску. Највећи инострани купци су Немачка и САД.
Коментари