Србија се споро окреће органској производњи

На југу Србије, у селу Ресник код Бабушнице, породица Ћирић узгаја и прерађује органско воће и поврће. Производња, кажу, захтева доста новца, а много их кош̣тају и цертификати.

"У пет пластеника гајимо поврће, паприку и парадајз на традиционалан начин, принципом органске производње. Наше подручје има огроман потенцијал за производњу здраве органске хране", каже Милица Ћирић из села Ресник у општини Бабушница.

После више година проведених за воланом камиона, на путевима широм Европе, Зоран Иванковић вратио се у родно село Камбелевац и бави се сточарством. Има 130 оваца и 40 коза, и има цертификат за органску производњу.

"Немамо кланицу која би узела цертификовану јагњад за месо. Проблем је нека рефундација око општине, што све унапред мора да се плати, а ти онда чекаш да ли ћеш да прођеш на конкурсу или не", каже Зоран.

Све више људи је спремно да потроши више новца за квалитетнију и здравију храну.

"Цена производа јесте мало већа, али разлог томе је то што произвођачи јако пуно улажу у ручни рад и више су у њиви. Робу набављамо од локалних произвођача из Војводине", каже Ивана Мршић из "Здравологије", Нови Сад.

Највеће површине у Западној Србији и Шумадији

Иако је српским пољопривредницима органска производња улазница на светско тржиште, не користи се довољно, има много запарложених парцела, али се и све више плодних ораница неплански претвара у индустријско земљиште.

Снежана Ољача са Катедре за агротехнику и агроекологију Пољопривредног факултета у Београду каже да су највеће површине под органском производњом у западној Србији и Шумадији, онда иде јужна Србија, па тек онда Војводина.

"Што се тиче броја хектара, највише је заступљено воћарство, ратарске културе, пре свега житарице, крмно биље, индустријско биље. На првом месту, што се тиче броја хектара, то су ливаде и пашњаци", каже Ољача.

У Словенији 11 одсто обрадивих површина под органском производњом

За разлику од Србије, где је тек један одсто обрадивих површина под органском производњом, у Словенији је тај проценат много већи – износи 11 одсто.

"Доступни су нам финансијски подстицаји државе и Европске уније. Учествујемо на тендерима који нам олакшавају улагање у пољопривредну механизацију и опрему за прераду", каже Полона Ратајац, произвођач органске ароније из Марибора.

У Србији су субвенције тренутно највећи проблем – надлежни још нису расписали јавни позив за субвенције за органске произвођаче и, како кажу, то ће учинити до краја септембра.

"Земљиште у Србији највећим делом није загађено тешким металима и органским загађивачима, што Србију сврстава у земље где се органска производња може успешно развијати", каже Јелена Милић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Према њеним речима, оно што треба да се уради јесте да се подстакну произвођачи да се још више укључују у органску производњу, а то можемо само њиховом едукацијом.

Већи део органске производње у Србији намењен је извозу, прошле године извезли смо органске производе на тржишта Европе, Америке и Канаде за више од 50 милиона евра. Онима који се баве том производњом зарада није ни брза ни гарантована, а нагласак је на квалитету намирница и заштити околине.