Зашто пољопривредници размишљају да одустану од производње шећерне репе

Пољопривредник Оливер Паунеску каже да шећерну репу више неће сејати, иако се производњом ове културе он и његов брат баве од 2003. године. До сада, објашњава, никада лошију сезону нису имали.

“Ово је најгора година што се тиче и приноса и климатских услова и неразумевања шећерана и свих осталих који би могли да утичу на ситуацију у производњи. Много је трулежи. Испод 25-30 посто није ни на једној парцели, а негде је и 70 процената. На почетку је принос био нешто бољи, око 32-33 тоне по хектару, а сада је више него преполовљен. То је катастрофа”, каже Оливер Паунеску, пољопривредник из Торка.

“Са парцеле коју сам последњу вадио принос је био 11.569 килограма по хектару, То је чак пет пута мање него што је уобичајено”, додаје наш саговорник.

Због много трулих плодова произвођачи су принуђени да плаћају пребираче. Дневно и до 60.000 динара.

“Тражили смо од шећерана да оне сносе трошак пребирача, али од тога нема ништа. Држава, такође, ништа не говори. Субвенције би можда помогле, али не знам ни колике би требало да буду да бисмо се ми опоравили од овогодишње ситуације у производњи”, наводи Паунеску.

Према грубој рачуници, каже, ове године ће само у производњи бити у губитку око 700.000 динара. На то треба додати и трошкове пребирача.

“Ја имам своју механизацију, па не плаћам услугу, већ само гориво и опет сам у губитку. Они који плаћају услугу вађења су у још већем проблему. Код нас у Торку ни један произвођач нема добру репу ове године. Можемо да искључимо грешке у производњи, јер немамо сви исту агротехнику, нисмо сви користили исте препарате, па да кажемо да смо сви погрешили”, објашнајва овај пољопривредник.

Јулски преокрет

Још пре месец и по дана било је, каже, извесно да се не могу очекивати добри приноси.

“Нејасно ми је што шећеране нису кренуле са кампањом још у јулу. Без обрзира што тада принос не би био велики, трулежи би, сигурно, било мање, па не бисмо имали трошкове пребирања. Можда бисмо имали да се раздужимо”, наводи Паунеску.

“Иако ћу остати дужан шећерани, не пада ми на памет да репу више сејем. Ако будем могао репрограмираћу тај дуг или ћу плаћати кроз другу робу или ћу им уплаћивати сваке године на рачун. Највероватније ће и машина коју имамо ићи у огласе. Да ли ће бити заинтересованих купаца, то ћемо видети. Сви ми имамо кредите и задужени смо”, додаје наш саговорник.

И Војислав Цвејић каже да је шећерна репа до јула лепо изгледала, али да је због врућина тада страдала.

“Репу смо почели да вадимо месец дана раније него прошле године. Принос је катастрофа. На 30 посто површина нећу уопште имати шта да вадим, јер је све суво. На деловима где иоле може да се вади максималан принос је 2,5 до 3 вагона по хектару”, објашнајва Војислав Цвејић, пољопривредник из Зрењанина.

У односу на лане род на његовим парцелама је више него преполовљен.

“Прошле године, рецимо, у старту сам имао принос од 7 вагона по хектару, а на крају, јер се због трулежи вађење одужило до децембра, принос је пао на четири вагона. У нормалним годинама принос је у просеку око 6 вагона по хектару”, каже наш саговорник.

И код њега је, наводи, банкрот на видику.

“Улагања су огромна. Шећерана нас је до сада пратила у томе и ми смо радили све онако како су они захтевали. Одрађени су сви третмани, сва заштита. Под репом имам 100 хектара, што је половина укупних површина које радим. Ако ми неко не изађе у сусрет ја ћу бити у дебелом минусу. А не видим ни ко би ми ни како изашао у сусрет, јер из шећеране су ме пратили са репроматеријалом, дали су ми аконтно део пара. Уопште не видим светло на крају тунела”, објашњава Цвејић.

Проблем и коренова ваш

Како се наводи на сајту Прогнозно-извештајне службе, банатски паори су последњи добар принос шећерне репе имали пре четири године. У 2022. због присуства трулежи на корену репе приноси су били на нивоу просека, док је прошле године великих проблема било са гумозом и труљењем, па су и приноси били мањи.  

Ове године, наводи се на сајту ове службе, велики проценат гумозних коренова репе уочен је у усевима где је изостао треман инсектицидима, где нису спровођени инсектицидни третмани у право време и где је био лош избор инсектицида за сузбијање цикада. Проценат биљака са симптомима гумозе је значајан, али је мањи у односу на прошлу годину, као и проценат коренова са симптомима угљасте трулежи корена.

“Озбиљан проблем на терену Средњег Баната је и појава репине коренове ваши која је имала повољне услове за размножавање током летњих месеци, а штете су посебно велике у сувом ратарењу. Узрок овако интензивне појаве ове штеточине је, поред повољних временских услова, и присуство корова на парцелама, пре свега, пепељуге и лободе који су, такође, домаћини овој штеточини. У нашем региону последњи већи напад ове штеточине забележен је 2017. године”, наводи се у извештају.

Повољно по произођаче репе у овој години је ранији почетак вађења репе који је почео већ средином августа.

“Дужи остатак усева на парцелама, нарочито у сувом ратарењу био би погубан по принос и квалитет репе. Према тренутним подацима дигестија репе се креће од 14 до 17, а приноси до сада извађене репе се крећу око 20 тона у условима сувог ратарења и до 55 тона у условима наводњавања”, пише на сајту ПИС-а.

У наредном периоду, кажу стручњаци, гајењу шећерне репе треба приступити плански. Пре свега, треба размислити да ли је у условима сувог ратарења могућа ова производња. Од осталих факора веома је важан одабир парцеле, поштовање плодореда, обрада земљишта, избор предусева, уношење хранива, избор сортимента.

Такође, од великог значаја је и праћење и преглед усева током целе вегетације и познавање биологије патогена и циклуса развоја штеточина ради благовремене примене хемијских мера заштите и правилног избора пестицида.