Потписан меморандум у вези са пројектом изградње гасног интерконектора Србија-Румунија

Изградњом гасовода обезбедиће се још један правац снабдевања природним гасом, повезујући чвориште Мокрин у Србији са транспортним гасоводом БРУА у Румунији.

“Наша сарадња у области енергетике дуже од пет деценија представља важан ослонац сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и привреду у обе државе, о чему говори и податак да је y 2023. чак 28 одсто укупне размене чинила трговина електричном енергијом", рекла је министарка Ђедовић Хандановић.

Данашњим потписивањем Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета 1,6 милијарди кубних метара, почиње нова етапа енергетске сарадње две земље.

"Захваљујућу повезивању са Румунијом и Бугарском, а у наредном периоду и са Северном Македонијом, Србија постаје незаобилазна транзитна земља и важан партнер у обезбеђивању енергетске сигурности земаља централне и источне Европе када је снабдевање гасом у питању”, рекла је министарка.

У Србији ће овај двосмерни гасовод за пренос природног гаса бити дужине 13 километара, у Румунији приближно 86 километара. Пројектован капацитет је најмање 1,6 милијарди кубика гаса, а деоница са српске стране биће завршена до 2027. године.

Овај пројекат представља велики корак у јачању енергетске безбедности обе земље и интеграцији регионалног тржишта диверсификацијом рута снабдевања.

"Румунија и Србија су данас направиле важан корак ка међусобном повезивању система за пренос природног гаса. Меморандум представља основу за обе земље да започну инвестицију БРУА-Мокрин. Истовремено, блиско сарађујемо на убрзању електроенергетских интерконекција, имајући све предуслове за потпуни завршетак деонице Решица-Панчево у првој половини 2025. године", рекао је министар енергетике Себастијан Бурдужа.

Неопходно је, истиче, да енергија лако тече између две земље, обезбеђујући две кључне ствари: право, конкурентно тржиште које ће потрошачима донети повољну цену, затим енергетску сигурност и диверсификацију извора снабдевања.

"Ови комбиновани елементи, као и сама инвестиција у инфраструктуру, стварају поверење и економски раст, радна места и развој за цео регион“, рекао је румунски министар.

Након потписивања Меморандума одржан је састанак којем су осим министара присуствовали директори енергетских предузећа из обе земље, а теме састанка су биле потенцијали за развој пројекта реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и Трансбалкански коридор.