Колико је реалан план да се до 2040. године удео обновљиве енергије у Србији повећа три пута

Шеф тима консултаната за израду Студије развоја енергетике Србије проф. Дејан Ивезић рекао је за РТС да се нацрт стратегије заснива на две синтагме које се најчешће користе у документу – на енергетској безбедности и зеленој транзицији.

"Република Србија у сваком тренутку мора да обезбеди својим грађанима и привреди довољну количину енергије и енергената, а идеја је да притом производња те енергије буде максимално заснована на коришћењу обновљивих извора енергије, односно на декарбонизацији енергетског сектора", навео је професор Ивезић.

Објаснио је да брзо одрицање од производње струје из угља није реално, као и да ће до 2040. године тај енергент сасвим сигурно бити у енергетском миксу.

"Идеја је да се угаљ потискује из производње у мери у којој се укључују обновљиви извори енергије, тако да практично снабдевање електричном енергијом ни у једном тренутку не буде доведено у питање", навео је Ивезић.

Истакао је да постоје сценарији по којима се 2050. године излази из производње струје из угља, али да ће то много зависити и од других околности, попут технолошког развоја и изградње капацитета, попут реверзибилних хидроелектрана, који би омогућили прихватање значајних количина обновљивих извора енергије.

Професор Ивезић је истакао да је у Србији и даље на снази мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, али да се чини да је политичка воља таква да ће на неки начин ускоро бити укинут.

"Нуклеарна енергија и нуклеарне електране се на неки начин идеално уклапају у ту визију декарбонизованих енергетских система. Ми смо у нацрту стратегије врло детаљно анализирали препоруке Међународне агенције за нуклеарну енергију и у складу са њима дали један предлог како би развој нуклеарне енергије и технологије у Републици Србији могао да тече у наредним деценијама, па тако да негде након 2040. године можда на мрежи имамо нуклеарну електрану", рекао је професор Ивезић.

Говорећи о системима даљинског грејања, Ивезић је нагласио да стратегија након 2040. године предвиђа да се ни мазут ни угаљ не користе за потребе даљинског грејања, а да је стратегијом предвиђено да се омогући и даљинско хлађење, односно трансформација у системе даљинске енергије.