Суша и високе температуре све више угрожавају производњу хране

Пољопривредник Сава Недељков из Ботоша пролетос је кукуруз посејао на 130 хектара. До пре само неколико дана, каже, биљке су лепо изгледале. Ипак, дуг период са високим температурама и без падавина узима данак.

“Сејем ране хибриде, али ни они не могу да издрже ове екстремне температуре. Код нас је последњих година лоше то што у пролеће имамо јако повољне услове и кукуруз не формира корен да иде у дубину за влагу, већ га формира у ораничном слоју који се брзо осуши када су високе температуре. То је проблем у јулу и августу када дужи временски период нема падавина”, објашњава Сава Недељков, пољопривредник из Ботоша.

“Код мене је већ на 30 хектара све суво. Не верујем да ће принос бити ни тона по хектару. До само пре пет или шест дана и ту се кукуруз јако лепо држао. Наш атар није добио кишу дуго. У другим крајевима Србије је можда другачије. На бољим земљиштима ће и бити нешто приноса, али знатно мање него што је то уобичајено. На земљишту треће или четврте класе неће бити ништа. Клипови су попадали, од тог кукуруза не може ни силажа да се направи”, додаје наш сагворник.

Иако у ботошком атару има могућности за наводњавање, овај произвођач каже да се заливање кукуруза више не исплати.

“Не вреди наводњавати кукуруз, јер му је у последње време откупна цена баш ниска и онда не могу да се врате улагања. Не знамо ни шта да сејемо више због овог времена. Ја заливам доста парцела, али на њима је поврће. Кад већ улажем, онда бар да то буде у нешто што ће вратити инвестицију”, каже Недељков.

Усеви таоци високих температура

Да су усеви на њивама у Средњем Банату таоци високих температура и недовољне количине влаге у земљишту, потврђују и стручњаци. Временске прилике у претходном периоду сигурно ће оставити последице и на квалитет рода и на принос.

“Усеви се тренутно налазе у фази наливања и раста зрна, на шта веома велики утицај имају управо високе температуре. Долази до сушења лисне масе која је важна у овом процесу. Кукурузи подгоревају, увијајући листове због смањења транспирације, док сунцокрет одбацује доње жуте и увеле листове”, објашњава Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин.

“Шећерна репа је прва интензивније почела да реагује на недостатак падавина и високе температуре. Најпре одбацивањем листа, а потом и споријим растом корена”, додаје наша саговорница.

Суша је све већи ризик у производњи. Раније је у Србији највише падавина било у јуну, а сада је то у мају са тенденцијом померања ка ранијим периодима у години. Просечна количина падавина током лета већ је мања за око 20 посто у односу на прошли век, што је озбиљан проблем за биљке које касније сазревају.

“Сада у десет година имамо чак пет са сушом, док је у 20. веку то је било једна година по деценији. До средине 21. века ми ћемо имати готово сваке године ризик од суше. У истом периоду ћемо због пораста вишегодишњих температура из влажне прећи у полувлажну клуму. У јужним и југоисточним деловима земље јавиће се чак и полусушна клима”, каже метеоролог проф. Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду.

“Пад у приносима кукуруза у сушним годинама, као што су биле 2012, 2017. и 2022, био је између 30 и 40 одсто. Проблеми су и са сојом, јер је она осетљива. Током 2022. је чак и више страдала од кукуруза. Губитци од суше у производњи житарица у ове три године били су око 4,5 милијарде долара, што је годишњи удео пољопривреде у БДП-у”, подсећа наша саговорница.

Шта су одговори на климатске промене у производњи хране

Стручњаци кажу да је потпуно јасно да технологија производње мора да се мења.

“Одавно произвођачима сугеришемо да наводњавају парцеле, без обзира на врсту производње. Такође, препоручујемо избор хибрида са краћом вегетацијом. Показује се да је све важније одредити прави рок сетве и број биљака по јединици површине. Сведоци смо да је и данас на неким парцелама присутан значајно већи број биљака сунцокрета по метру квадратном у односу на оптимални број. Те биљке продукују ситне главице, слабо напуњене зрном и више подсећају на украсне сунцокрете”, наводи Парађеновић.

“Веома је битна адекватна примена хербицида, како би се спречило да коров буде конкуренција гајеној биљци у моментима дефицита влаге. Такође, ту је и примена биљних стимулатора који биљкама помажу да превазиђу стресне ситуације. То је изазов и за произвођаче и за стручњаке, јер примена без тачно наведеног садржаја, са оскудним описом улоге у физиологији биљке ствара много недоумица у ефекат и исплативост примене”, додаје наша саговорница.

Већина произвођача воћа и грожђа има системе за наводњавање. Ипак, то не значи да високе температуре не утичу на ову производњу.

“Проблем за ове произвођаче је рано кретање у вегетацију, нарочито кајсије и бадема. И онда се деси мраз и долази до оштећења. И трешња полако улази у тај ризик. А када се деси година као ова, онда је скоро сво воће у ризику. Такође, високе температуре стварају ожеготине на плодовима и то је велики проблем. Зато се препоручују мреже за засену код врсти које имају касније зрење, попут јабуке”, наводи Вуковић Вимић.

Ризик у пољопривреди је и све чешћа појава града.

“Винова лоза је доста отпорна на смањење падавина током лета и може да издржи високе температуре, али растући проблем је град. Ми немамо културу да постављамо притивградне мреже у виноградима, јер не желимо да смањим интензитет сунчевог зрачења будући да је сунце потребно због накупљања шећера. У ратарству не можемо да стављамо противградне мреже и зато се препоручује осигурање”, додаје наша саговорница.

Током претходних месеци у Србији су се смењивали топлотни таласи и олује, а у пољопривреди није могуће интервенисати брзином којом се време мења, кажу стручњаци. Поготово то не могу мали и средњи произвођачи, јер они имају ограничен капацитет за прилагођавање. Измењене временске прилике условљавају и појаву нових болести и штеточина, што је додатни изазов.

Због свега што се дешава инжењери у пољопривреди ће у наредном периоду имати све значајнију улогу. Проблем је, међутим, што млади у Србији тренутно то не виде као перспективни посао, па се и не одлучују радо да упишу Пољопривредни факултет.