Цене јаја варирају, али падају већ пар месеци – манипулација или закон понуде и тражње

Уколико већ нисте, последња је прилика да набавите јаја која ће красити вашу ускршњу трпезу. Цене варирају, у зависности од места и објекта где их купујете.

Александар Николић из Заједнице живинара Србије рекао је у Јутарњем програму да је већ пар месеци пад цена континуиран.

"Овај период године, када је Ускрс јако близу и везан за првомајске празнике, очекивало се да ће народ везати одморе и отићи ван земље, што генерално утиче и на потрошњу јаја. Ако анализирамо и претходни период, већ око Нове године се видело да је хиперпродукција већа што се тиче производње у односу на потрошњу, и ми већ пар месеци имамо континуиран пад цена", објашњава Николић.

Према његовим речима, у питању је сурови закон понуде и тражње.

"Људи мисле да то неко може да изманипулише, да сам одређује, али искључиво је то закон понуде и тражње. Уколико имате вишкове у својим магазинима, логично је да долази до појефтињења. Јаја су специфична, рок трајања је неких 28 дана и ви немате могућност да их лагерујете не знам колико. Него једноставно сте принуђени у таквим ситуацијама да утичете на смањење цена", додаје Николић.

Истиче да се на пијацама то најбрже осети, као и скок цена, зато што су у питању мали потрошачи, док у трговинским ланцима треба неко време да се организује поскупљење, тј. појефтињење.

Нижа цена у трговинским ланцима може да буде и мамац за потрошаче да поред јаја, обаве и неку већу куповину.

"Ове године нису морали превише да се муче, зато што је цена јаја таква, али невероватно како они успеју и у тренуцима кад не постоје велике залихе да организују акције које су испод продајних цена, велепродајних цена, а то је сигурно тај разлог да привуку купце за остале намирнице", објашњава Николић.

"Велики потенцијал живинарства, наши произвођачи конкурентни"

Сматра да је се потенцијал живинарства у Србији знатно бољи него у земљама у региону.

"Верујем да су наши произвођачи доста конкурентни и неки циљ мој и виђење је да ми у летњом периоду само треба да добијемо извоз на грчко тржиште или хрватско тржиште, и да се неће појављивати неки велики вишкови, а да можемо да се бавимо извозом", наводи Николић.

"Увоза конзумних јаја нема, али ни извоз није много значајан"

Сања Челебићанин, такође из Заједнице живинара Србије, додаје да је Србија у живинарској производњи самодовољна и остварује вишкове које може да пласира на друга тржишта.

"Ми производимо знатно више него што је нама потребно. Увоза конзумних јаја нема, али ни извоз није много значајан. Једино извозимо у земље региона у Цефти. Промене нас чекају везано за усаглашавање и могућност изласка на тржиште Европске уније, циљ свима нама је да будемо одобрени за тржиште Европске уније, јер ћемо тако бити конкурентнији", закључује Сања Челебићанин.