Привредне перформансе Србије из угла Светске банке

Убрзање у другој половини прошле године увећало је БДП, а очекивање је да у овој години скочи на 3,5 до 4 одсто. Раст се бележи у свим привредним гранама, а погурале су га пре свега инвестиције. 

Добра вест је и да инфлација сваког месеца успорава, иако је нешто виша него у земљама са којима се поредимо.

До средине године, кажу, вратиће се у циљане оквире, а до краја 2024. биће око 3,7 одсто.

Добро планиран буџет задржаће дефицит на 2 одсто. Очекује се благо повећање државних трошкова, који ће и ове године бити покривени приливом страних директних инвестиција.

"Нама је најважније то како се креће тражња за нашим извозом и друга ствар шта се дешава са нашим јавним предузећима. То и у наредном периоду може да се појави као значајан проблем", каже Лазар Шестовић, виши макроекономиста Светске банке за Србију.

Привредни раст у Србији, али и у земљама у окружењу показатељ је да се Западни Балкан враћа нормалним стопама раста и остварује бољи резултат од чланица Европске уније са растом који се врти око 1 одсто или испод тога.

На нивоу региона порасли су и запосленост и зараде, али упркос генералном смањењу сиромаштва, забрињава што трећина старијег становништа, по најновијим проценама, има штедњу довољну за свега две недеље без текућих примања.

Треба прећи још добар део пута до циљаног нивоа животног стандарда јер је тренутно куповна моћ грађана Западног Балкана свега 40 одсто онога што имају житељи Европске уније.

"То је доказ да поново почиње раст на Западном Балкану, што охрабрује и због тога смо овај извештај назвали Оснаживање раста јер сматрамо да раст треба да буде још бржи", каже Ричард Рекорд, водећи економиста за Западни Балкан у Светској банци.

Три главне препоруке

У Пролећном извештају Светске банке и три главне поруке.

"Прошлогодишњи раст на Западном Балкану испоставио се виши од очекиваног и средњорочног се очекује његов даљи раст. Друго, упркос добрим резултатима раст мора додатно да се убрза, чему могу да помогну и регионалне интеграције и план за Западни Балкан. Коначно, важност градова за зеленији раст на Западном Балкану", каже Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке у Србији.

У Србији је у ваздуху дупло више честица од препорученог нивоа, у Сарајеву око три пута а Скопљу око 4,5 пута. Уз све топлију климу, израчунало се да у Скопљу радници на отвореном због топлотног стреса губе 140 радних сати.