Стиже сезонско воће и поврће – можемо ли да очекујемо ниже цене хране

Друштво аграрних економиста Србије са Институтом за пољопривредни развој земаља у транзицији из Халеја у Немачкој завршили су истраживање о кретању цена хране у Србији у протекле три године.

Резултати су показали да је кромпир у малопродаји поскупео у просеку 90 одсто, исто толико и шаргарепа. Цена јабуке и розбратне скочила је за више од 50 одсто, а нешто мало мање је поскупела сува сланина.

Апсолутним рекордерима поскупљења означили су свињску маст са повећањем цене од преко 160 одсто. Највећег кривца за нереална поскупљења хране истраживачи виде у трговачким маржама, за које кажу да су далеко више од европских.

Омбудсман за храну

Дугорочно решење између осталог виде и у увођењу институције омбудсмана за храну, који би радио на фер односу произвођача, прерађивача и трговаца храном. Али и у улагању у домаћу прехрамбену индустрију, у активацији робних резерви као и увођењу високе транспарентности у погледу цена. 

Само један, домаћи ланац малопродаје има маржу приближну оној у ЕУ, остали нису фер. 

На питање да ли можемо да очекујемо мање цене хране будући да стиже сезона домаћег воћа и поврћа, професорка Татјана Бранков каже да није претерани оптимиста.

Расподела профита није праведна

Председница Друштва аграрних економиста Србије додаје да у сезони доспевања домаћих плодова можемо да очекујемо пад цена, али да је то краткорочно. Не верује да ће тај тренд имати посебне ефекте на сектор прераде. 

Каже да расподела профита између пољопривредника, прераде и трговца није праведна и да до снижавања цена хране у Србији може да се дође путем снижавања трговачких маржи.

"Марже које ћу ја сада изнети су и веће, због тога што ми не знамо колико се непоштене праксе трговаца додатно уграђују у трошкове произвођача. Ако гледамо бруто маржу, она се у Србији креће за важније супермаркете од 21 до 31 одсто, док је марк-ап (маржа која показује колико је производ  'надограђен' изнад његовог оригиналног трошка) чак 44 одсто", каже професорка Бранков и подвлачи да само ланац домаћих супермаркета има за једна одсто нижу маржу него што је просек Европске уније, а за који каже да износи 22,5 одсто. 

Чак и дискаунтери који су се појавили у Србији, за које се очекивало да утичу на спуштање цена, нису довољно ефикасни. И они имају већу маржу него што има домаћи ланац. Исти ланац који послује и у земљама Европске уније и у Србији, овде маржира рецимо девет одсто више него у ЕУ. Значи, то генерално није фер, закључује Бранков.

Потрошачка удружења треба да буду независна 

На питање да ли потрошачи и њихова удружења могу да ураде нешто у вези са нереално високим ценама, одговара да би она требало да буду независна и ефикасна.

"Комисија за заштиту конкуренције такође треба да ради ефикасно свој посао, а ми морамо да будемо информисани. Значи, није ми логично да постоје тако велике разлике у маржама. Да је та разлика у маржама један до два одсто, то бих могла да разумем. А то је присутно и у месној индустрији. Једна компанија има маржу 35 одсто, друга компанија има маржу 20 одсто", каже професорка агроекономије. Додаје и да је раст цена довео до мање потрошње.

Поскупљење сира од 10 одсто смањује његову потрошњу за 15 одсто

Професорка је рекла да се показало да је најосетљивија потрошња белог сира. Значи, ако се цена белог сира повећа за 10 одсто, његова потрошња се смањује за 15 одсто. 

"Ако се цена суве сланине повећа за 10 одсто, њена потрошња се смањује за осам одсто", изјавила је професорка Бранков и подвукла да ће се трговци понашати онако како им буде дозвољено.