Тешко наћи, али и задржати радника – млади данас добро знају шта не желе

Ни рекордно ниска незапосленост од 9,1 одсто, ни 52.000 радних дозвола страним радницима нису умањили потражњу за радном снагом. Према проценама, и даље недостаје 20.000 професионалних возача у теретном и транспортном саобраћају, као и радника свих профила у грађевинарству. Ни у другим секторима није много боље.

Милош Турински из Инфостуда каже да постоји дефицит радне снаге у готово свим областима.

"Ми најчешће истичемо дефицит када причамо у контексту ИТ сектора, то причамо већ дуги низ година за нама, и заната. Међутим, дефицит је постао присутан апсолутно у свим областима на нашем тржишту рада", каже Милош Турински.

У Шапцу је тренутно у евиденцији нешто мало више од 4.000 незапослених – највише неквалификованих радника, следе они са средњом стручном спремом и негде око 350 оних који имају високо образовање.

Међу њима нема конобара и грађевинских радника. И не само њих.

"Јако нам недостају инжењери свих профила, електро, грађевински, архитекте, машински, саобраћајни. То су заиста све дефицитарни профили. Информатичари, професори математике, али и педагози, андрагози, психолози", истиче директорка Филијале за запошљавање у Шапцу Јованка Бечко.

Због тога сваког месеца организују сајам запошљавања, а на последењем 26 послодаваца је понудило 464 радних места.

Тражња на тржишту рада донела је и нешто добро - шансу младима, али и старијима који су због година имали проблем са запошљавањем.

У последње две-три године, доста студената завршних година Економског факултета већ ради, а 86 одсто добије посао пола године од дипломирања.

"Завршила сам средњу медицинску школу и сад сам студент Високе медицинске школе у Шапцу. Очекујем да нађем посао у струци“, каже једна од студенткиња.

Млади данас знају шта желе, али и шта неће

Послодавци се жале и да је мука и задржати радника. То је посебно изражено у малопродаји. Од 100 радника, сваког месеца компанију напусти шест до осам људи, а на њихово место долазе нови које треба обучити. То може да утиче на квалитет услуге и до пада промета и профита.

"Приоритет је да се осећају добро на том радном месту. Они схватају заиста за разлику од неких претходних генерација шта желе и шта хоће, а са друге стране и те како добро знају шта неће", наводе из Инфостуда.

Очигледно да и послодавци морају да се прилагођавају. Генерација З је много склонија да уплови у предузетничке воде за разлику од њихових родитеља који су предност давали јавним предузећима.

Према неким америчким студијама, млади рођени после 2000. ће у току радног века променити између 15 и 18 послова.